5. poglavlje ‘ Dovraga Lazare,šta ti se dešava? ‘
– Ti misliš da je to tako jednostavno? Da li ti znaš da ja imam porodicu? Roditelje,braću,sestre,tetke. Šta svima njima da kažem? Da sam bila 6 godina u vezi i sad se tek tako udajem za drugog. Kako? Šta bi oni mislili o meni? – upitala sam gledajući ga u oči.
– Dobro,evo da nema mene,šta ćeš im reći, gde je Srđan? – upitao je on.
– Ne znam,reći ću da je otišao jer se uplašio odgovornosti. – rekla sam mirnin glasom dok se u meni sve kidalo.
– Imam još jedan način da te ovo pitam. – reče on i otvori fioku svog radnog stola.
– Stvarno? A koji je to način? – upitala sam uz blagi smešak koji se iznenada stvorio.
– Sačekaj trenutak. Pa gde je sad? Aha,evo ga. – reče on vadeći prelepu crvenu kutijicu.
– Šta to imaš spreman prsten pa kad se pogodi samo daš? – upitala sam a on je napravio mračnu facu.
– Zašto uporno odbijaš sve lepo i dobro? Ne želim ti zlo,kad ćeš to shvatiti? I prvo pogledaj pa onda pričaj. – rekao je on.
Pogledala sam,iz kutije je zablistao prelepi dijamant. Čekaj,dijamant? Da,dijamant. Ipak nešto drugo mi je privuklo posebnu pažnju, na unutrašnjoj strani prstena ugraviran je jedan datum : 19.12. To je moj datum rođenja.
– Kako si znao da ćeš biti u prilici da mi ga nekad pokloniš? – upitala sam iznenađeno.
– Obećao sam sebi da ću ti jednom dati taj prsten pa makar tad imali 70 godina. – rekao je on a to mi je izmamilo još jedan osmeh.
– Opasan si ti igrač Lukiću. – rekla sam dok me je on upitno posmatrao.
– Ja bih to nazvao ‘uporan’ . I šta kaže Zlatna Ruža naše generacije? – čula sam da je pitao iz neke daljine.
* Lazarova perspektiva *
Koliko je ta devojka tvrdoglava. Ne znam kako da joj objasnim da ne želim da je povredim i uradim nešto loše.
Izvadio sam prsten,to mi je bio poslednji adut ali ona se i dalje opirala i postavila još 101 pitanje. Na kraju sam joj pokazao njen datum rođenja na prstenu. Osmehnula se i rekla da sam opasan igrač.
– Ja bih to nazvao ‘uporan’. I šta kaže Zlatna Ruža naše generacije? – upitao sam. Gledala me je par sekundi kao da je smišljala odgovor. Zatim sam video da pokušava da se uhvati za sto.
Priskočio sam da je uhvatim jer sam video da je hvata nesvestica. Odneo sam je u svoju sobu i stavio na krevet.
Nisam paničio jer sam znao da je umorna,putovala je i to nije ništa strašno. Za par trenutaka je došla sebi a ja sam sedeo pored i gledao je. Ni jedna druga žena na mene nije imala ovakav uticaj. Ni jedna druga nije ležala u mom krevetu obučena.
Dovraga Lazare,šta ti se dešava?
– Šta ću ja ovde? Gde si me to doveo? – uzviknula sam i brzo sela na krevet ali tad su počele da mi igraju neke plave tačke pred očima.
– Hajde smiri se. Onesvestila si se pa sam te preneo u krevet. Zar misliš da sam ti nešto uradio dok si bila u nesvesti? – upitao je on uz ozbiljan pogled.
– Mislim da je vreme da idem. Možeš li mi pozvati taksi? – upitala sam.
– Mislim da treba nešto da mi odgovoriš. – rekao je on uzevši me za desnu ruku i uputio mi dubok pogled.
* 8 meseci ranije *
Bio je 19.12. naša krsna slava i moj rođendan. Sedeli smo za stolom,pričali. U jednom trenutku Srđan je počeo da se meškolji. Videla sam da je iz nekog razloga postao nerovozan.
– Ljubavi šta ti je? – upitala sam tiho.
– Pa nije ništa nego hoću nešto da te pitam ali ne znam kako. – rekao je on.
– Bože Srki, pa koliko smo zajedno,pitaj me. – rekla sam ja i nasmešila se.
– Hoćeš da se udaš za mene? – ispalio je on kao iz topa stavivši pred mene malenu kutijicu.
– Ko bi rekao da ću za 8 meseci dobiti dve ponude za udaju? – na pitanje sam odgovorila pitanjem ali upravo mi je to prošlo kroz glavu.
