8. poglavlje ‘Zašto taj prsten nisi dao svojoj devojci?’
To veče sam prespavala u svojoj devojačkoj sobi u stanu svojih roditelja. Zapravo,ne znam koliko sam spavala,više sam razmišljala o svemu što mi se desilo.
Sledećeg jutra sam ustala rano,doručkovala i rešila da odem da se prošetam.
– Seko, gde ideš? – pitala je Kalina kad je videla da se spremam.
– Idem malo da prošetam,treba mi šetnja. – rekla sam.
– Hoću i ja da idem. – u sobu je uletela Nađa.
– Nađice,jesi li ti to stajala kod vrata i slušala šta nas dve pričamo? – upitala sam.
– Nee,samo sam se igrala i čula da negde ideš pa hoću i ja,dosadno mi je. Mama i tata nisu tu, Fića i Noa spavaju. Šta onda da radi jedna normalna devojčica? – izdeklamova ona,na šta se nas dve nasmejasmo.
– Dobro,idi se obuci pa idemo. – rekla sam,a ona je već otrčala.
Kad smo izašle iz zgrade,primetila sam crni džip.
– Dobro jutro lepotice. – začula sam Lazarov glas.
Prvo sam pokušala da ga ignorišem. Zašto mi dolazi pred zgradu i pravi mi zasedu? Hajde, Kalina je odrasla,šta da kažem Nađi? Samo sam pošla u drugom smeru.
– Hej Nina. – ponovo sam začula njegov glas.
– Mislim da onaj dečko u crnom džipu zove tebe. – rekla je Nađa.
Nisam ništa odgovorila samo smo nastavile da šetamo. Osetila sam nečiju ruku na svom ramenu.
– Ti stvarno ne čuješ ili se praviš? – upitao je on.
– E ćao Lazare,otkud ti? – upitala sam uz kiseo izraz lica.
– Evo došao da te vodim na jedan doručak. – rekao je on.
– Hvala ti ali već sam jela. – rekla sam.
– Dobro,hoćeš onda da idemo kod doktora da vidimo kako nam je bebica. – upitao je on.
Kalina i Nađa su me zbunjeno gledale.
– Da li si ti mojoj seki poklonio ovaj prsten? – upitala je Nađa.
– Jesam. – odgovori Lazar.
– A zašto? – upita Nađa ponovo.
– Zato što je lepa devojka i treba da ima lep prsten. – pokušao je Lazar da složi neku priču ali ga je naša mala brbljivica očigledno zbunila.
– Zašto taj prsten nisi dao svojoj devojci? – nastavila je Nađa.
– Nina je moja devojka. – odgovori Lazar na šta Nađa izbeči oči.
– Znaš šta Lazare? Ti si zgodan i voziš tog džipa,evo ja da sam starija,bila bih sa tobom ali nije lepo da lažeš. Ninin momak je Srđan i imaće bebu. – nastavila je Nađa po svom.
Ne verujem da joj je uzeo za zlo,ona je dete ali bilo mi je neprijatno što mu je rekla da laže. Tu sam se umešala.
– Slušaj Nale da ti seka kaže,ti si već velika devojčica. Ja jesam bila sa Srđanom od kako si se ti rodila i zato si rekla sve to ali nije lepo reći starijem da laže. Srđan i ja smo se posvađali i nismo više zajedno. On više neće biti u našim životima. I da,ovaj prsten mi je dao Lazar zato što ću da budem njegova žena. – objasnila sam Nađi koliko sam moga.
– E sad kad znamo ko je kome i zašto dao prsten,gde idete dame? – pitao je Lazar.
– Nigde posebno,čisto da se prošetam. – rekla sam.
– Kad ćeš ići kod doktora? – pitao je on.
– Ne znam,nisam još zakazala. – rekla sam.
– Hajde idemo odmah sad. – rekao je on.
– Ti nisi čuo da kod doktora mozda treba da se zakaže? – upitala sam kroz osmeh.
– Znam zašto to govorim. Moja kumica je ginekolog. Idemo kod nje. – rekao je on.
– Neću,ja idem samo kod ginekologa gde ide moja mama. – rekla sam i napućila usne kao mala devojčica na šta se on nasmejao.
– Nina,ne budi tvrdoglava,idi čisto na pregled,kasnije ćeš ići kod mamine doktorke. – rekla je Kalina.
– Lepo ti kaže sestra. Izvini,zaboravio sam kako se zoveš? – upitao je Lazar.
– Kalina. – odgovori ona.
– Dobro,idemo. – rekla sam ja pa smo pošli prema autu.
– Sestra ti je veoma opasna. – rekao je Lazar.
– Kalina? Nije,čini ti se. – odgovorila sam.
– Ne ona nego ona mala. – rekao je on.
– Pa to da,ipak je naša mama Zla Barbika. – rekla sam i nasmešila se a i on zajedno sa mnom.
