Где год био, пратиће ме моје мисли.
Оне су свуда где и ја,
нека друга звезда их обасјава,
неко друго небо их наткрива.
Где год био, исте јаке кише лију,
уз олују и шапат ветра,
кише се хладне сруче
на летњи дан нада мном.
Где год био, другачији сан нисам снио.
Жеља је остала пуста,
можда док кап кише није потекла,
а ја нисам приметио трен.
Где год био, ја сам она земља
по којој сам корачао –
и сува, и богата, и гола, и густа.
Где год био, нешто нас везује у танку нит.
По белом дану и црној ноћи,
испод звезда, небо нас разоткрива.
