Na Ivici Života

1. Poglavlje

Samoj sebi izgledala sam potpuno drugačije. Tu je, naravno, moja duga riđa kosa, jedino što sam promenila su kratke šiškice koje mi daju upečatljiv izraz. Trenerke i patike, zamenila je tanka crna svilena haljina koja ističe moje obline. Grudi su manje, onako osrednje, ali zato sam zadovoljna svojim tankim strukom i bujnom zadnjicom. Noge su mi kratke, mala sam, zahvaljujući crnim cipelicama sa srebrnim kaišiom dobijam dvadesetak centimetara. Čvrsto sam stisnula kaiš srebrne tašnice, zamahnula sam rukom i ispravila kosu i nastavila da hodam pomalo nesigurno na ovim visokim potpeticama do šanka. Juče sam došla u Beograd, nisam pronašla ni stan, još uvek sam u hotelu. Smestim se uz šank i naručim koktel od narandže. Nemam nikoga u ovom gradu, a sedenje u hotelskoj sobi za mene nije rešenje. Izvadim svesku i olovku, uz prijatnu muziku i mir, oduvek sam mogla da učim. Pristojno odbijam momke koji mi prilaze, jer nikako nisam cura za seks na jednu noć, ali nisam ni cura koja pada na fazon “skinuću ti zvezde sa neba ”da bi me usvojili i onda šutnuli. 

„ Zašto tako slatka cura sedi sama?” Izgovori takav kliše da se cela naježim od grozote. 

„ Alo, pičkice.” Dreknuo je kako bi mi privukao pažnju, a verujem da ga je svako čuo u ovom gotovo praznom kafiću. Okrenula sam se prema njemu, naravno, ništa nije posebno, dugačka kosa za moj ukus, preveliki stomak i ogroman ego. 

„ Nisam zainteresovana.” Mirno odgovorim. 

„ Oho, pikice. Imam jezičinu?” Imam i dobru pesnicu.

„ Ne volim da ponavljam, a ti me teraš na to! Ovde sam da provedem kvalitetno vreme, a ti mi ga uskraćuješ.Začepi ili jednostavno se prebaci na drugu stolicu.” 

Glasno se nasmeje i svojim pogledom mi poručuje da se ne igram sa njim. Pokušavam da reagujem mirno, ali kada me zgrabi za nadklakticu i stisne  tu moje strpljenje pukne. Stisnem pesnicu koja legne na njegovom obrazu. Celim licem mu se ocrta zbunjenost i iskoristim priliku, pa sa šanka zgrabim flašu i puknem je sa njom o glavu. Stolica je krenula da pada i u zaletu sam ga još jednom udarila. Skočim sa stolice, kada se on teturavo podigne i zamahne pesnicom prema meni. Čekam taj udarac, koji ne dobijem, jer budem odgurnuta blago po strani. Stojim iza leđa muškarca koji ga jednim udarcem nokautira. Naslonim šake na njega, ne mrdam, dok gledam visokog i krupnog momka kako sa lakoćom sam izudara sedmoricu muškarca. Kada se okrene prema meni, oh pa jebote, toliko je visok da moje ogromne potpetice ne pomažu ni da mu budem do ramena. Izuzetno jake građe, to se videlo po leđima. Savije glavu prema dole tako imam pogled na krupne čokoladne oči. Lice su moje oštro, kao i ceo on. Kosa mu je kratka, na keca, a u jednom uhu ima minđušu. Ima tetovaže po vratu, šakama i prstima što me fascinira. 

„ Pa, hvala. Na pomoći, ali svakako bih većinu sredila.” Progovorim jer on ćuti i posmatra me. 

„ Tadija, pazi.” Čujem da jedan viče. I ovaj opasni, koji se očito zove Tadija me pogura iza šanka. Natera me da čučnem iza šanka, pa se grčevito stežem uz njega. Nisam sigurna šta se tačno događa osim glasne buke od oružja i vriska muškaraca. Osetim kako prstima prolazi kroz moju kosu i pokušava da me umiri. Ali kada čujem jezivi vrisak to me natera da mu doslovno uskočim u naručje. Stežem se rukama i nogama oko njega i tresem od straha. 

„ Ne, nemoj.” Tiho izustim.  

„ Šh, smiri se. “ Skinem me sa sebe. „ Sve će biti u redu. Moram da idem. “ Klimne mu glavom poslušno. 

Ne mogu da se pomerim. Ovako nešto doživela sam samo u filmovima i nije bilo lepo iskustvo. Konobar je dopuzao do mene, potpuno miran, i govori mi da se smirim, a on je očigledno dosta puta bio više puta u ovoj situaciji. I onda ne čuje se više ništa. Kao da je prestalo. Čujem dečka da mi govori kako je gotovo, a ja sam se potpuno ukočila. Osetim krupan dlan na mom kolenu i to me natera da otvorim oči. Tadija kleči ispred mene, živ i zdrav, što znači da se nikome neće ništa dogoditi. 

„ Dobro si.” Kažem i prislonim dlan na grudi. 

„ Da.” 

„ To je zbog mene? Ja nisam htela.. samo nisam mogla da dozvolim da me maltretira. “  Zbunjeno izgovaram. 

„ Nije zbog tebe. “ Glas mu je dubok i oštar što me naježi. 

„ Tadija.” Ponovo ga neko doziva. Uhvati me za ruku i povuče me da ustanem. Ne puštam njegovu ruku i hodam uz njega. Stežem mu ruku, ali on ništa ne govori. Kada izađemo odatle ostanem šokirana prizorom. Sve je uništeno. Ima krvi. To me natera da zagnjurim glavu uz njega, ali me on odmakne.

„ Kakvo je stanje?” Staloženo upita.

„ Njihovi su svi mrtvi. Od ovih dvoje je lako ranjeno, sve je u redu.” 

„ Neću više da čekamo.” Ljuto izusti onaj što je izudarao sedmoricu muškarca.

„ Prestani! Znaš da ne možemo da srljamo.” Svi si krupni i visoki, ali ovaj je sitniji od ostalih.  

Stojim ukopana u mesto i slušam kako trupe o nekom Bašiću i kako će mu se najebati majke. Pogledom upijam haos oko sebe, poprilično sam sigurna da ova četiri muškarca na onoj drugoj strani zakona koja se meni ne dopada. Slušam onog muškarca koji je možda izaziva nešto neprijatno u meni, taj grubi glas i nervozan ton ispuni se čitavim prostorom. Ni sama ne znam zašto stojim ovde, potpuno ukopana u mestu, ali ne pomeram se. Od njegovih nervoznih tonova mene uhvati još veća panika. Šta će mi uraditi? Hoće li me ubiti? 

Svesna sam čitave situacije u kojoj sam se zadesila, samo zbog toga što Barbara ne može sediti sama u prokletoj hotelskoj sobi. Samo ja mogu biti baksuz da u istom jutru preživim napadanje od muškarca, jer da mi ovaj nije pomogao, zasigurno bih dobila dobru “vaspitnu” zbog odbijanja, i pucnjavu koju ni u filmovima nisam volela. Uplašila sam se, priznajem, po prvi put u svom životu osetila sam strah za život i sve što sam želela je da samo odem. Očima sam tražila izlaz i svoju torbicu koja je bila na šanku. Okrenem se i žurno koračam do šanka koji mi je svega na par koraka. Torbica stoji na istom mestu, pa je uzimam levom rukom, a desnom malu sveskicu. Osetim isti onaj muževan miris koji ulazi u moje nozdrve i celu me hipnotiše. Nagnuo se tako da nam je glava bila skoro u istoj ravnini. Odmerio me je kao da sam malo parče torte čiji ukus sa velikim nestrpljenjem očekuje da proba. Moje oči su pratile njegove koji strastveno prelaze po mom telu. Čokoladne oči postale su tamnije.. nervozno sam stiskala torbicu i svesku dok je zauzimao čitav moj prostor. Što svojom vrelom blizinom, što svojim muževnim mirisom koji me opijao. 

„ Vozim te kući.” 

„ Poprilično sam sigurna da sama znam put do svoje kuće!” Drsko izustim. 

„ Vodim te!” Izgovori to pomalo grubo što me izritira. 

„ Kao prvo ne vodiš me, imam noge i mogu da hodam! Kao drugo ti si za mene stranac i nema šanse da ti dopustim da me voziš kući. Treće a najvažnije vidim da si nešto poput kriminalca, a ja nemam nameru da završim mrtva. A jebote, izgleda mogu jer sam ovo izgovorila! Kao četvrto nemam nameru da ti popušim, samo zato što si mi malkice pripomogao i uskočio poput nekog jebenog viteza. Sama sam itekako sposobna da se branim, a to si video! A sigurno tek neću da se krešem sa tobom zbog onoga što sam videla. “ Podignem prst ispred njegovog lica. „ A sada se jebeno skloni od mene.”

Svojim dva prsta me zgrabi za prst i nekako mračno posmatra. Nije mi previše blizu i ne dodiruje mi ni nijedan pogrešan način i komotno se mogu provući, ali.. taj pogled čokolade me zaustavlja u mestu.  

„ Ma odjebi od mene.” Prstima nežno prođe po mom prstu i penje se ka mom zglobu koji obujmi ali ne steže i sa tim mi pokazuje svoju moć. 

„ Polazi.” Kruto izusti ignorisajući sve što sam mu malo pre rekla.

„ Neću!”

„ Daj devojko, nemamo vremena da se bavimo sa tvojim hoću – neću stavom. Izaći iz kafića dok policija nije došla da uzme izjave.” Pogledam u tipa koji stoji pored onog nervoznog. „ Ostani ako želiš da se tvoja izjava nađe u zapisniku i pritom verovatno ćeš biti tužena za fizičke povrede.” 

„ Fizičke povrede?” Glasno se nasmejem na ovo. „ Napao me je nakon što sam mu rekla ne! Šta je trebalo po tebi da radim? Da napuderišem nos?” Cela se naježim kada položi šaku iznad moje guze i raširi prste tako da dodiruje krajeve moje kose. Telo mi zadrhti od tog našeg malog kontakta i on to oseti.  

„ Mogla si da se spustiš na kolena i popušiš mi kurac, ali jezik ti je očito radi dobro samo kada laje.”

„ Mogao bi ti da me poližeš, ali šteta što me toliko puno privlačiš da bi potpuno suva bila.” Uzvratim mu istom tonu.

„ Pustiću se rado na kolena da vidim koliko si tačno “ suva”, a onda medena slušaću kako vrištiš moje ime.” Izgovori to tako seksi da mi zapali celu kožu.

„ Može. A onda ću se ja spustiti na kolena i obuhvatiću tvoj glavić, liznuti, sisati, a onda ću te tako jako ugriznuti da će se moja usta ispuniti krvlju.” Približim lice njegovom i napućim svoje usnice. „ Ja nisam žena na kakve si ti navikao, zato jebeno odjebi mene i pusti me da odem.” 

„ Kako ću zapušiti tvoja usta malena, nisi ni svesna.” Treba da se pomerim. Da pokušam da pobegnem. Ne radim to, jer znam koliko lagano bi me savladao i zadržao u mestu. „ Sada, polazi.” Njegov duboki glas razori svaku moju misao pa ga poslušam automatski. Njegova šaka još uvek iznad moje guze što mi nekim čudom ne smeta. Hodam naizgled mirno pored njega, sva sićušna u poređenju sa njim. Prsti mu se šire i tako besramno pomera moje pramenove kose.