2. poglavlje
Prstima očešem tanku svilenu tkaninu koji želim strgnuti sa nje. Otvoreno buljim u njenu zadnjicu i prsti me svrbe od želje da je šklapnem. Zadovoljim se time što pod prstima osetim njenu meku kosu i osetim njen drhtaj tela. Krene da se buni, ali je pogledam izrazom da ne trpim nikakvu pobunu i time dobijem njenu poslušnost. Smesti se na suvozačevo mesto i tih par sekundi dok obiđem auto i sednem ostavlja joj dovoljno prostora da se smiri. Nagnem se nad njom i miris kupke od narandže mi ulaze u nozdrve. Namestim joj pojas koji nije htela staviti i ona ljutito prekrsti ruke. Krenem da vozim bilo gde, jer mi ona ne želi reći gde živi. Čak joj uključim tihu muziku kako bi se osećala prijatnije, a ni sam ne znam zašto to radim. Jebiga, trebao bi ozbiljno da joj zapretim zbog onoga što je videla, a ona je dovoljno potrešena zbog svega.
„ Zašto me samo negde usput ne ostaviš?” Tiho ali ljutito izusti.
„ Vozim te do mesta gde živiš! Ne u blizini, ili negde usput!”
„ Šta ćeš mi uraditi? Hoćeš li me ubiti?” Samo na sekundu okrenem glavu prema njoj, a njen pogled mi govori da je uplašena i više nego što sam mislio da jeste. „ Ćutaću! Ni reč neću progovoriti o današnjem incidentu! Uplašila sam se kada su krenuli da pucaju i to jako. Pucnjavu ne volim videti ni u akcionom filmu, a krv.. sva sam izbezumila. Posmatrajući taj haos oko sebe, razmišljala sam hoćete i kako ćete mene ubiti.. jednostavno prestavila sam se kada si mi prišao. I sada sam prestavljena. Ne želim završiti mrtva u nekoj rupi. Ćutaću! Molim te.” Spustila je šaku kod mog bedra i nesvesno prstima šarala gorije. „ Molim te.” Prstima je očešala kitu i nervozno trljala svojim prstima.
„ Ukoliko ne planiraš da mi drkaš skloni ruku sa mog kurca!” Kao oparena trgnula je ruku i posramljeno uzdahnula. Taj mali zvuk trznuo je moju kitu.
„ Oh, nisam to htela. Oh, Bože.. Mogu li se još više osramotiti?” Njena reakcija proizvela je moj glasan osmeh.
„ Nemoj se smejati!” Zapretila mi je ponovo prstom, pa se i ona nervozno nasmešila.
„ Uskočio sam ti pomoći kada je onaj peder pokušao da te udari! Zašto bih te odbranio ako sam i sam nasilnik? To je prvo!” Kruto izustim fokurisan samo na praznu vožnju jer mi Riđa još uvek nije rekla gde je vozim. „ Okršaj koji se dogodio isključivo ima veze sa mnom i nije povezan sa pederčinama koji su te fizički napali. Matija se šalio na tvoj račun, nikakve izjave neće biti, jer se tvoje ime nigde neće naći u zapisniku! To je drugo!”
„ To je dobro.. dobro.”
„ Ono što si videla i čula moraš da izbrišeš iz glave! Ako ti se jezik odveže ni meni se neće dopasti taktika koju ću morati da primeninim – zato jezik za zubima! To je treće.” Nije mi promaklo kada se trgnula. „ Ja jesam ubica, ali nedužne i nevine ljude ne ubijam! Dakle ne, neću te ubiti. Neće se tvoje telo naći u nekoj jami. Ja jesam svašta, ali fizički nikada ne bih napao ženu. Jel si razumela?”
„ Da.”
„ Pitao sam te da li si razumela?” Grubo izustim.
„ Jesam.” Prekrsti noge jednu preko druge i ugura šaku između butina i nervozno drma nogom. Odmerim je celu. Sandale koje su sakrile njena mala stopala su visoke, moćne, vatrene i elegantne. Noge joj nisu naročito dugačke, ali butine su mesnate kao guza i grudi baš kako volim. Haljina joj se malo podigla i pokazalo mi je nešto što ona nije želela. Sreća što je saobraćaj gust i čekamo na semaforu jer sam je mogao celu osmotriti iz blizine i jebeno ne mogu skinuti pogled sa tih sočnih usana.
„ Šta je sa kurvama?” Ispalila je samo tako.
„ Šta je sa kurvama?” Ponovio sam njenu rečenicu.
„ Pa ne znam.. jel si znaš ono kao makro? Ili tako nešto?” Zbunjeno me je upitala.
„ Makro?”
„ Da, znaš šta je makro. Onako ko što u seriji taj neki makro ima klub ili tako nešto i onda ima devojke koje zabavljaju muškarce.. jel si makro?”
„ Znam šta je makro!”
„ Pa onda.. ili jesi ili nisi? Šta si?”
„ Nisam svodnik!”
„ Uh, to je dobro.” Uzdahnula je. „ Ali jebeš kurve?”
„ Pitaš za sebe ili za drugaricu?”
„ Drugarica nije zainteresovana!”
„. A ti?”
„ Šta ja?” Trepnula je svojim dugim trepavicama i ponovo me taj njen pogled pokorio. Iz ove blizine mogu videti sitne malene pegice prosute po nosu i obrazima koje joj tako slatko stoje.
„ Za početak da mi izvadiš kitu iz pantalona, onda lepo da sagneš tu tvoju lepu glavu. Potom da uposliš svoj lajavi jezik i sočna usta da ližeš i sisaš, a onda ćeš dobiti jebanje tvojih usta. “ Šator u mojim pantalonama je uočljiv i njoj i meni, pa samo spustim ruku i ‘popravim ga’ ne promakne mi rumenilo na njenom licu.
„ Bila bih luda da to želim!” Nasmešim se na uglu usana. Saobraćaj se napokon pokrene. Ali, takvo je jutro puno gužve i to je ono što me je najviše iritiralo. „ Stvarno ćeš me pustiti da se tek tako izvučem?”
„ Šta si toliko navalila da umreš?! Ako sam ti rekao da te neću ubiti – to znači jebeno ne!”
„ Dobro.. samo se bojim i to je sve.”
„ Malo pre dok su ti prsti bili na mojoj kiti nije delovalo kao da se bojiš od mene.” Potkačim je.
„ To se slučajno dogodilo. Uostalom ne deluješ strašno, ali to je ono što je i najgore.”
„ Gde te vozim?”
„ Zapravo sam se tek sada doselila u Beograd i odsedam u jednom hotelu. “ Petljala je po torbi i izvadila telefon. „ Ne znam mu tačno ime.” Poturi mi telefon i taj hotel je skroz na suprotnoj strani grada od kafića. Okrenem se i skrenem na drugoj traci zbog čega me verovatno psuju, ali od ovakvog auta se i očekuje bahati vozač.
Ćutim i razmišljam o Bašiću i njegovom iznenadnom “napadu” kojim je jasno pokazao da želi da mu pokorim i prihvatim ono što mi nudi. Nije problem Bogdan, takve kao što je on ubijem i ne ostavim ni leš kao dokaz. Problem je prostitucija dece i beba, jer budimo iskreni zbog malih kurva koje su krenule tim putem zbog novca ne bih mrdnuo ni prstom. One su samo potrošna roba. Nakon par minuta vožnje stižemo kod Hotela Nota i pre nego što mi pobegne uhvatim je za nadklakticu.
„ Piši tvoj broj.” Pružim joj telefon koji ona drhtavo primi u ruku i krene kucati. Nakon što ukuca broj sama se pozove da mi dokaže da mi je dala svoj broj, potom mi pruži telefon. „ Kada te budem zvao – javićeš mi se.”
„ Što bi me zvao?”
„ Želim da te jebem, a ti očito ne želiš da to bude danas.” Mirno odgovorim i posmatram kako joj lice dobija crvenu boju.
„ Ja nisam tvoja kurvica na raspolaganju! Ne možeš da me staviš među tvojim terminama u nedelji! Jer ja iz zahvalnosti ti neću dudlati kitu, a sto posto ti neću raširiti noge zato što me nećeš ubiti! A pošto me nećeš pretući do smrti i onda baciti u reku ili tako nešto onda nema potrebe da se natežem sa tobom oko nečega što se nikada neće dogoditi!” Ljutito je uzviknula. „ Jer zapamti ja se neću kresati sa tobom nikada!”
Pustio sam otvori vrata i ode sa vučijom cerekom na licu. Ova mala želi da je jurim i nema pojima kakvu glad je probudila u meni. Ukoliko želi da bude lovina, ja ću itekako biti odličan lovac. Na sedištu vidim mali blok i dohvatim ga. Urednim rukopisom napisano je Barbara Ristić ispod toga adresa zgrade i zbog toga se još šire nacerim. Pa ptičice nisi svesna u kakav kavez letiš.