4. poglavlje
Stefan Jarić je bio jedan od najboljih mlađih biznismena koji se prihvatio pištolja i prepisao sebi smrtnu presudu. Njegova sudbina prepisana je čim se rodio, kao sin Miroslava Jarića, imao je određen stil života koji je morao nastaviti. Miroslav je bio ona stara garda okorelih mafijaša nastalih osamdesetih godina, pre svega kao sitan lopov i onda se iznenada obogatio devedesetih, kao i svako drugi ko je imao malo muda. Blisko smo sarađivali i nakon Miroslave smrti nastavili smo isto sa Stefanom za kojeg se ispostavilo da je odličnog kalibra. Odleteo je u vazduh u blizini srednje škole “Milutin Milanković” usred belog dana jer je bila idealna prilika da mu se bomba podstavi. Sahrani je prisustvovalo puno ljudi, što od uglednih biznismena, političara to do potpuno običnih građana. I tamo je stajala ona, potpuno obučena u crnom trodelnom odelu i velikim crnim šeširom i naočarima – kao prava Italijanska udovica. Primala je saučešće svih ljudi jer je ona jedino što je Stefan imao,a ni nije znao dovoljno da ceni. Niko od rodbine se nije usudio da organizuje sahranu sina velikog Jarića, jer sa tim je dolazilo i brdo problema. Pre svega ogromna svota novca zbog koje danas lete glave, a niko ne može ni da proceni o kojoj je sumi reč. Tea je mirno prihvatala šake i stiskala im podjednako jako, naučena je da bude staložena, prava mafijaška ćerka i verenica pokojnog Stefana. Izgledala je kao da je ništa od ovoga nije doticalo, a samo ja znam koliko joj je bilo teško da stabilno stoji na nogama. Pored nje je onaj njen brat upišanac koji će uskoro upasti među lavovima. Pre samog početka sahrane podstavio sam svoje ljude kako bi čuvali Teu ako dođe do okršaja. Ona je žensko i laka meta, ukoliko je Stefanov naslednik idealna bi bila prilika za uzimanje bogatstva Jarića. Tako ja razmišljam, pa sa sigurnošću znam da mozgovi svih prisutnih članova razmišljaju na identičan ili sličan način.
Prišao sam joj bliže i spustio dlan na njeno rame i protljao prste kako bi je umirio. Kao što sam pretpostavio njen otac nije bio na sahrani, jer bi se na njih navukla velika sumnja da su oni lično izvršili atentat na Stefana.
„ Moje saučešće. “ Ničim nije odavala da je uznemirena.
„ Hvala! Tadija, moramo da razgovaramo, ali ne ovde.” Tiho je rekla. „ Što pre.” Mali upišanac je nakrivio glavu prema meni i rumenih obraza me odmerio i jedva sakrio smešak na usnama.
Odmaknuo sam se i kao ostali zauzeo neko svoje mesto i čekao da se ova fasada od ispraćanja završi. Nakon dva sata kasnije ušetao sam u svoju firmu Gord obezbeđenje i sudario se sa Matijom koji žurno krenuo prema izlazu.
„ Žurim, sklanjaj se!” Nervozno je ispalio.
„ Imbecilu glupi!”
„ Tadija.”
„ Da, Tadija.” Nakrivio sam facu imitirajući ga.
„ Kako je bilo na sahrani?” Ne verujem šta me pita, ali to je Matija.
„ Biznismeni, političari.. šta može da bude?”
„ Pa šta znam? Šta su uopšte sahranili? Kada je od njega samo pepeo ostao?” Izbečim se. „ Šta me gledaš kao da imam tri kravlje glave sa zmajevim repom i rogovima od jednoroga? Brate, samo tu je pepeo. Uh! Pu pu daleko bilo.” Prstima je terao klevetu od sebe. „ Ma sto metka bih primio, samo tako da ne umrem. Obećaj mi kada budem pred izdahom ispalićeš barem šest metaka u mene?”
„ Matija imali su šta da sahrane! Opštoj javnosti nije poznato kako je došlo do incidenta i krije se radi “istrage”, ono što je u sanduku je ocajno i samim tim se, normalno, nije otvorio pred ljudima. “ Objasnim mu ko debilu. „ Ne brini se! Ti samo možeš da popušiš metak u te tri kravlje glave sa zmajevim repom i rogovima od jednoroga.”
„ Možeš da mi da podudlaš.”
„ Skidaj farke.” Tabože zaprednem na što Matija odskoči od mene metar.
„ Jel si video onu riđu boksersku?” Nakezi mi se.
„ Nisam je ni kresnuo.” Matija sada mene gleda kao da ja imam one njegove tri kravlje glave sa zmajevim repom i rogovima od jednoroga. Samo puta dva.
„ Tadija nije opalio curu, oho, jel moguće?” Smeje se debil toliko glasno. „ Neće mala da ti da?” Lupi me šakom po ramenu. „ I čini se kao trvd orah.”
Potpuno sam zaboravio na devojku od narandže od silnih obaveza koje sam imao poslednjih par dana. Doduše jesam je pozvao jednom, ali je bila zauzeta i više je nisam zvao. Matija odlazi sa glasnim smehom, a ja se uputim ka liftu.
„ Gospodine Vukoviću na Vašem stolu ostavila sam fascikle.” Hodala je za mnom do kancelarije. „ Kao što možete videti sa leve strane stola. Ova žuta fascikla je označena pod hitnom situacijom..” Isključim se jer kada ova pačijih usta krene da priča, a nema pojima što mi govori, važno da trepće veštačkim trepavicama i nudi mi grudi u prvi plan.
„ Dosta! Slobodni ste.” Okrene se i sve trći dupence verovatno isto plastično i zabaci rukom kosu. Još malo i Una će se vratiti sa porodiljskog i ovu pačijih usta više neću slušati.
Pod prstima uhvatim žutu fasciklu i otvorim je. Velikim slovima napisano je Barbara Ristić i krenem da čitam osnovne informacije o njoj, i one potpuno nebitne. Od ruku od pet minuta saznam da je iz Niša, da joj je stric bivši bokser Vladimir Ristić, i da je ovde došla kako bi nastavila studije prava. Ne zanima me broj cipela i omiljena boja, ali to i ovde ima. Roditelji su joj poginuli u automobilskoj nesreći dok je bila beba od dva meseca, dve kuće od njihove. Vladimir ju je prihvatio i odgojio kao da je njehova ćerka pored svoje troje, koji sa Barbarom nisu u dobrim odnosima. Sklopim jebenu fasciklu. Koji kurac čitam o njoj? Planiram da je pojebem. Da je jebem satima, danima.. nije ona jebeni posao.
Par sati kasnije parkiram ispred jedne stare vikendice na samom izlazu iz Beograda. Tea me čeka napolje još uvek obučena u isto odelo, nervozno lomi prste.
„ Hvala što si došao.” Nasmeši se.
„ Počni! Dovukla si me u ovu vukojebinu da se zahvališ? Ili će početi da pričaš? Nisi valjda prihvatila Stefanovo nasledstvo?”
„ Jesam! I pre nego što počneš da trabunjaš, nisam prihvatila radi sebe.”
„ Nego čega?”
„ Stefan je imao slabosti za koje je niko nije znao. Ja sam mu bila jedna vrsta paravana i dobra poslovna prilika koju bi sklopio pomoću braka. Pa samim tim jasno ti je razlog naše veridbe. “ Mirno odgovori. „ Ono što ću sada izgovoriti, znam da ćeš poneti u grob, jer sam se ja Stefanu zakunula da niko neće znati, ali kako ne mogu reći tati, tvoja pomoć mi je preko potrebna.”
„ Pređi na bitno Tea. Potrebna ti je obezbeđenje? Izlazak iz zemlje? Ili ?”
„ Treba mi dve lažne lične karte i dva pasoša. Kao i diploma za srednju školu i fakultet. I jedna diploma za osnovnu školu i prvi razred srednje. Siguran izlazak iz zemlje i Stefanov novac da leže svakog meseca. Koliko dugo ti je potrebno?”
„ Sedam dana! Tea gukni više.” Tea pokaže rukom prema unutra i koračim iza nje. Na stolici sedi devojka plave kose, silikonskih grudi, ponovo pačijih usana i premalo odeće na njoj. Trgne se kada uđem i obgrli se rukama kao da želi da se zaštiti.
„ To je Stefanova devojka. Onom sa kojom me je varao. “
„ Tea već sam napomenula više puta da ja nisam znala da je on bio veren, a tek ovo sve..” Rukama pokazuje oko sebe. „ Neko vreme moram da provedem sa ovom ovde, i nimalo nisam zainteresovana da nekome u ovim godinama glumim mamu.”
„ Možeš da dobiješ dva metka u čelo ili da tri godine ostaneš uz nju i budeš joj od ruke. Posle možeš da se vratiš, do tada ćeš svakako izmeniti lični opis. Tamo gde vas šaljem možeš isto da se kurvaš, barem nećeš morati ko ovde da čekaš pet meseci za nove grudi i usne! Stefan je ostavio dovoljno para i za tvoje operacije, tako da sedi na stolicu i zaveži!” Po prvi put Tea povisi ton, a meni pogled padne na devojčicu koja spava na krevetu.
„ Stefana sestra. “
„ Moraš da mi pomogneš Tadija, obećala sam mu da će ona biti sigurna. Bogatstvo Jarića je ogromno i taj pritisak na njena mala leđa ne mogu da stavim, ona je samo dete. “ Pogleda u nju i znam da vidi sebe. Tea nije imala priliku da bude sklonjena i zastićena, od početka je znala koja je njena svrha. „ Niko ne zna za nju, to ne moram ni da ti kažem. “
„ To je sve?”
„ Nije! Postoji još nešto moram da uradim za njega, ali tu mi tvoja pomoć nije potrebna. “ Klimnem glavom kao potvrdu i ponovo odmerim plavušu koja bi propevala za dve sekunde samo da izvadim par evrića.
„ Tadija.” Tea dovikne kada budem pred vratima. „ Neka joj bude ima Tatjana. “
„ Šest dana.” Kažem i izađem.
