5. Razrešenje slučaja
-I šta se desilo? Kako mi je dete?-Valerija se okrenula ka Žaklini kad je kročila na terasu.
-Bolje je, dobio je amajliju. Samo me zanima na koga sumnjate?
Obe žene su rekle u isto vreme: Na Kristinu.
-Gde je Luka?-Nikola je izašao na terasu.
-Evo me. Draga, moraš nešto da vidiš.
To nešto je bila Kristina koja se smejala i plakala u isto vreme, čupala sebi kosu i grebala se po licu i telu.
Kad je Žaklina obavila sve što je moglo da devojku smiri, vratila se sa Elizabetom na terasu.
-Kako je Lazar? – Žaklina je upitala.
-Bolje je, sad spava mirno -Nikola je odgovorio.
Valerija je upitala: Kako je ona?
-Biće bolje. Našla sam ovo -Elizabeta je pružila Valeriji papir.
-Šta je ovo? I šta je devojka uopšte uradila? -Valerija je čitala sadržaj papira.
Žaklina joj je odgovorila: Mala je želela da isproba vradžbinu za večnu ljubav. Posvađali se i ona je htela da ga vrati nazad. A ako ne uspe želela je da on umre. U činiju od srebra, zlata i platine ubacila je crnu ružu, nanu, šafran, bosiljak, kardamon, masline, braon i beli šećer, izvorsku vodu i sve to pomešala srebrnom kašikom. Ubacila par kapi svoje krvi, pljunula, izgovorila čini 13 puta i popila svoj deo.
-Jedino kad je mogla da mu to da bilo je kad smo ga doveli -Valerija je zaključila.
-Kako je ona sad? – Elizabeta je bila zabrinuta za sestru.
-Svesna je da će joj se ovo vratiti. Izdržaće.
