4. Sve kreće nizbrdo
Prolazili su meseci, dvoje mladih komšija nije razgovaralo a onda su odjednom ponovo počeli da komuniciraju. Te subote posle utakmice Lazaru se odjednom slošilo.
-Samo je pao! – njegov najbolji prijatelj Mihajlo šokirano je pričao Elizabeti.
-Evo sad ću i ja da dođem, verovatno su se svi skupili oko njega.
-Jesu, sad i ja idem tamo – pozdravili su se kod kapije.
Elizabeta je ušla kod mladića koji je bio okružen komšijama.
-Kako si? – upitala ga je ljušteći pomorandžu.
-Ne sećam se ničega -Stefan i Petar su mu pomogli da ustane i ode u kupatilo.
Vreme je prolazilo i komšije su se polako razilazile.
Ognjen ga je zagrlio: Šta god da ti treba samo pozovi.
-Hvala vam ljudi – slabašno se nasmešio.
Nikola je došao posle tri dana i odmah iz kamiona upao u sinovljevu sobu.
-Kako si?
-Slabo, kad pokušavam da ustanem osetim vrtoglavicu.
-Jel dolazio Dušan?
Dušan je bio njihov prvi komšija lekar i Elizabetin i Kristinin otac.
-Dolazi svaki dan i on ali i ostali.
Te večeri Valerija i Nikola nisu mogli da zaspe. Njihov sin je jedva zaspao i bilo je pitanje vremena kada će se to promeniti.
-Kako da mu pomognemo? – otac je bio očajan.
-Zvala sam Luku i Žaklinu da dođu sutra. Luka da osvešta, Žaklina da mu napravi amajliju.
-Misliš da je u pitanju magija?
-Naravno i to crna. Najgora.
Ućutala je kad je čula kucanje na vratima. Bili su to Stefan i Elizabeta.
-Hoćete zvati Luku i Žaklinu?-upitao je Stefan.
Nikola ih je pogledao: Ma kako ste vi to čuli?
-Komšije su htele da vam to predlože.
Komšije su takođe zvale i sveštenika ali i njegovu ženu koja je skidala magiju. Jer kad nastane problem, nije važno to što popadija ima zanimljivo “zanimanje”.
-Da zvala sam ih. Idite na spavanje.
Kad su izašli čula ih je da pričaju.
-Da li je Kristina dolazila?
-Mislim da nije.
Valerija je shvatila i počela da se oblači. Ona večeras neće spavati.
-Gde ćeš? – Nikola ju je zbunjeno posmatrao.
-Idem da pitam nešto Stefana.
Stigla ih je na hodniku. I kao i uvek, odmah prešla na stvar: Stefane, da li ti je Laza pominjao Kristinu?
-Više nisu bliski.
-Nije nijednom došla -Elizabeta je bila zamišljena.
-Osim kad smo ga doveli.
-Tako je, jedino tad -Stefan se setio.
-Sviće, Luka i Žaklina će uskoro doći.
Kad su došli Luka je ostao sam sa bolesnikom. Osveštavši kuću, na scenu je stupila Žaklina. Valerija i Elizabeta čekale su u tišini na terasi.
