Rođena pod srećnom zvezdom: Sunovrat

2. Svađa

Bilo je lepo sinoć – Aurora je rekla mužu grickajući jabuku iz voćne salate dok su sedeli u omiljenoj taverni.

Odlazak jednom nedeljno u ovu tavernu bio je njihova tradicija.

-Hoćeš da ponovimo?

-Kad se vratimo kući. Jedva čekaš da pojedem ovo.

Klimnuo je glavom.

Oboje su se nasmejali dok su posmatrali zalazak sunca i more. Ispijala je poslednje gutljaje uza dok je Damjan otišao da plati.

Volim svoj život – zadovoljno je pomislila.

💜

Nisu mogli još dugo da izdrže i počeli su da se skidaju već sa vrata. Spustila se niže a njemu je prijalo da ga gleda. Grubo ju je uhvatio za kosu:

Pio dinata skila.

Nikad nije bilo ovako grubo i mogao je da joj vidi suze. Počela je da se guši. Odgurnuo ju je pa ponovo povukao a to je bio razlog zašto ga je ujela. 

-Aharisti anidi porni. Tha se skotoso skila!

Osetila je kako je podiže, bila je uplašena kad mu je u očima videla bes.

-Agapi…

Prekinuo ju je šamar preko usana. Ostala je tako da plače na podu sobe, Damjan je spavao u drugoj sobi.

Mala glupa skila. Šta ona misli ko je? Misli da može da dominira i radi šta hoće? Ne. Neću joj to dozvoliti, koliko god da je volim, ne volim kad pokušava da dominira ili istera svoje. 

Mrzim kad pokušava da pobegne. Ako ne pokuša, a mislim da hoće čim je pročitala ono glupo pismo. Sve to mi je gore nego da me prevari. Čak bih joj i to oprostio.

Ja sam neko ko voli da ima kontrolu, a bojim se da mi je Aurora polako oduzima… – govorio je naglas svoje misli dok je šetao gore-dole po sobi.

Damjan je bio od onih muškaraca koji su voleli da dominiraju u apsolutno svemu. Žene su im bile trofej i pored pokazivanja služile samo za seks. To je možda jedino što je mrzela kod njega.

 A sad je u besu počela da se pakuje.

Bez uspeha je pokušavala da nađe pasoš.

-Ovo tražiš? – stajao je iza nje držeči njen pasoš u ruci.

-Daj mi to! – pokušala je da mu otme pasoš, ali mu je samo pala u ruke.

-Ne pokušavaj da mi pobegneš.

-Hoću da se razvedem!

-Ako se razvedeš, nećeš više nikad videti decu. Razmisli dobro. Da li odlaziš ili ne?

-Ostajem – tiho je izgovorila.

Pobedonosno se nasmejao: Tako sam i mislio.

Međutim te večeri u Aurorinu glavu se usadila ideja o bekstvu. 

Živim u zlatnom kavezu i ne mogu ništa da uradim da se izvučem odavde.

Zaspala je u suzama.

💜

Ustala je i obukla se u potpunoj tišini. Napolju je čula muža i decu kako se igraju i smeju.

Da li bi bili srećni bez mene? – zapitala se i otišla u kuhinju.

Na šanku ju je čekao buket crvenih ruža.

Znala je da Damjan jednu ružu uvek izvuče iz buketa i sakrije u kancelariju da bi znao kad da kupi druge.

To joj se dopadalo, ali sad ju je rastužilo.

Ne može jedan buket cveća da izbriše šamar.

Vratila se u sobu. Astor je došao, plakala je grleći svog ljubimca.

-Mama, dobro si? – uvek osećajna Elena je pokucala.

-Dođi mila – zagrlila je ćerku a ubrzo su i sva deca bila u sobi, grlila mamu.

Damjan je posmatrao sa vrata: Hajde sad lepo da ostavite mamu da se sredi.

Deca su se složila i kad im je obećala da će sve biti u redu izašli iz sobe.

Damjan i Aurora ostali su sami. 

-Izađi.

-Neću.

-Ako ti ne izađeš, to ću uraditi ja – pokušala je da prođe pored njega, ali ju je on zgrabio, podigao joj bradu i poljubio je.

-Ako mi to još jednom uradiš, otićiću.

-Zar nemam prava da poljubim svoju ženu?

-Ne radi se o poljupcu, radi se o šamaru. I ti to dobro znaš!

-Smanji ton da ne dobiješ još jedan.

-Ponovo mi pretiš?

-A ti ponovo počinješ, sad se smiri, sredi i dođi da jedeš.

-Misliš da sam tek ustala i da nisam išla do kuhinje? 

-Cveće je za tebe, nadam se da to znaš.

-Cveće ne može da obriše šamarčinu ilithie.

-Prekini da vređaš da te opet ne udarim.

-Pa udari me, vidim da si u formi.

-Aurora sopa!

-Ne pokušavaj da me ućutkaš.

-Našao sam način kako ćeš ćutati. Makar morao i ja da ćutim ceo dan – ponovo ju je poljubio.

-Za sada sam ti oprostila…ali – šapnula je i nasmešila se.