6.
-Nema potrebe da se ćuti.Čovek je izboden nožem.Pre toga je drogiran zahvaljujući Juliji.Ona je ubici učinila uslugu.
-Žao mi je.-ponovo je plakala a njen muž joj prišao i zagrlio je.
-Zašto si to uradila?-izgovorio je kroz šapat.
-Ubio bi tvoju majku.
-Ne bi me ubio.Jer sam ja ubila njega.I to ne zbog sebe.Čak to nisam uradila ni zbog tebe Aleksej.Uradila sam to zbog tebe.-Aleksandra se okrenula ka Juliji i nastavila:Ako nisam mogla da sačuvam svoj brak i sina,zaklela sam se da ću sačuvati tebe.Znam ja odavno ko si ti,ali ja nisam žena koja sudi po precima.Znam da već više od šest meseci dobijaš pretnje.I dobro znam od koga su one stizale.Damjan.Čitala sam ta pisma,skrivala ih od tebe i skupljala bes u sebi.Julija,draga,nisi ti kriva za ovo.Svi mi grešimo i svako zaslužuje oproštaj.Draga moja,Aleksej Vera,Davide,Marko,Viktore a posebno Damjane,praštajte.Ako ikako možete.Da mogu, možda bih promenila nešto ali šta je bilo -bilo je.Za mene je kasno ali vas dvoje imate pravo na novi početak.Moja uloga brižne majke je završena.Hvala što ste me saslušali.Viktore,dragi,sad me možeš predati policiji.Volim London, kišu i želim da ovde izdržavam kaznu.
