3. poglavlje
Dok je ustajao iz kreveta osetio je vibraciju svog telefona koji se nalazio na stočiću do njegovog kreveta. To je bio Marko, želeo je da se nađu Marko, Martin i Jovan kod njega, mogu igrati video igre a kad im to dosadi opet do Sare bi li videli je li ozdravila da se igraju. Nakon doručka koji se sastojao od mešanih jaja, hleba i mleka, izašao je iz kuće osećajući miris svežeg jutra. Uzeo je svoje biciklo i krenuo ka svojoj destinaciji. Kada je stigao ispred njegove kuće mogao je već u dvorištu videti Jovanovo biciklo naslonjeno na drvo, uzeo je njegovo biciklo i sakrio ga u žbunje iza kuće, a svoje je stavio na to drvo. Pokucao je na vrata i nakon par sekundi je čuo korake, njegova majka je otvorila vrata i uputila ga ka Markovoj sobi. On i Jovan su već uveliko igrali video igre, sedeli su na tepihu poda njegove sobe i igrali neku pucačinu na konzoli. Kada je Martin ušao u sobu pozdravili su ga i dalje gledajući u ekran televizora, Jovan je opsovao tiho kada je umro i ostavio džojtik sa strane protezajući se po podu, Marko ga je lagano udario u stomak kada je on to uradio što je nateralo Jovana da se ispravi i razočarano pogleda Marka,
“Mislio sam da si bolji od toga” i opalio mu čveger. Marko je zamenio igru u neku koju mogu svo troje da igraju i onda su igrali i igrali dva sata, napravili su pauzu kada ih je Markova majka pozvala na ručak, nakon ručka su igrali još nekih petnaest minuta pa su izašli iz kuće. Mislili su ići do sare, Martin je uzeo svoje biciklo, Marko svoj trotinet, dok je Jovan sumnjivo gledao Martina,
“Šta? Što me gledaš?”,
“Znaš ti zašto ja tebe gledam, gde mi je biciklo?”,
“Kako ja mogu da znam gde ti je biciklo?”,
“To si stigao zadnji, aj ne glupiraj se, reci mi pa da idemo”.
Martin mu je pokazao u žbunje iza kuće, kada ga je našao pogledao ga je i dao mu pogled koji govori “Vidiš da znaš gde mi je biciklo”. Odvezli su se do Sare, njena majka im je rekla da joj je danas bolje, ali da nije još potpuno ozdravila, rekla je da sutra dođu onda će je pustiti. Nastavili su u šumu kao prethodni dan, ali danas neće ići na baru nego malo dalje, ne preterano daleko ali oko pet minuta peške nakon bare, tamo su se nalazile ruševine jedne stare kuće. Roditelji su im pričali o ratu koji se događao i kakav je imao utizaj na razvijanje ovog sela, često su dolazili ovde da se igraju rata. Tada bi obično imali četvoro za igru, gde bi dvoje napadalo kuću dok bi dvoje pokušavalo da je odbrani, igrali su se obično kamenčićima, štapovima i slično, ali su skoro njih četvoro uključujući i Saru, kupili plastične puške na kuglice. Jovan je kupio pumparicu koja ispaljuje pet kuglica odjednom, gumeni nož i pištolj isto na kuglice, Marko je kupio snajper koji ispaljuje jednu kuglicu ali ide mnogo dalje i udara dosta jače, i ostatak stvari kao Jovan. Martin je kupio običnu neku pušku kojoj nije znao ime ali puca jako brzo i ostatak pribora kao ostali, dok Sarine puške još nisu videli. Dogovorili su se da se Marko sa snajperom popne na drugi sprat kuće i gleda okolo pokušavajući da uhvati Martina i Jovana, dok oni pokušavaju da mu se prikradu iz nepoznati pravaca. Jovan i Martin da bi bilo fer koristili su samo pištolje i gumene noževe, dok su ostale puške sakrili u jedan žbun. Dok je Martin stajao iza kuće imajući u planu da uđe kroz polomljen prozor i prikrade se Marku, neko ga je uhvatio od nazad i prekrio mu usta rukom, Martin je tu osobu ugricao i na trenutak sklonio ruku sa njegovih usta nakon čega je zavrištao, Marko i Jovan su ga čuli i pritrčali. To su bili Vladimir i Vuk, oni su išli u istu školu sa njima i bili su dve godine stariji od njih. Marko i Jovan su podigli pištolje i uperili u njih nakon čega su ga pustili,
“Oh šta ću sada kada imate te male igračke za bebe, a znam, ovo su igračke za odrasle” Rekao je Vuk dok su on i Vladimir vadili puške koje su sakrili iza leđa, to su bile njihove puške, one koje su sakrili, koliko su ih dugo već posmatrali?
“Brate aj vrati nam puške, nije vam fora“ Rekao je Jovan,
“Može, ali prvo bacite svoje na zemlju, a onda želim još nešto”, rekao je Vuk smešući se. Bacili su svoje pištolje na zemlju,
“Tako, sada će te da se okrenete i da hodate napred”, tako su i uradili. Kako su hodali napred njih dvojica su ih usmeravali kada bi skrenuli negde gde nisu želeli, Martinu je počela da se ledi krv u žilama kada su videli gde ih vode. Stajali su ispred tunela, tog tunela koji ne napušta njegove noćne more, iako vedar i sunčan dan, ne može se videti njegov kraj.
“Sada ulazite unutra, bićete unutra pet minuta i onda možete da izađete pa ćemo vam dati vaše igračke, to je test da vidimo da li ste bebe ili ste muškarci, da vidimo da li se bebe boje mraka”,
Martin samo što nije povratio, okrenuo se gledajući u njih,
“J-ja ne mogu, mogu li ja nešto drugo”, dok mu je to govorio koračao je ka njemu ne bi li se što više udaljio od tunela, Vladimir ga je uhvatio lagano i pokušao da ga vrati kod ostalih blizu tunela, ali u protestu ga je Martin slučajno udario u nos, Vladimir se okrenuo i stavio ruke na svoj nos, nije mu išla krv, ali svejedno je bolelo.
“izvini čoveče nisam namer-“, nije ni stigao da završi kada ga je Vladimir udario zamahom u nos, Martin je pao na zemlji hvatajući se za mesto gde ga je ovaj udario, njemu je išla krv. Onda dok je ležao na zemlji Vladimir mu je prišao i uhvatio za stopalo i počeo da ga vuče po zemlji, kada je prišao tunelu Jovan i Marko su ga gurnuli zajedno u tunel. Unutar tunela je mogao čuti zvuk kada je Vladimir pao na zemlju, dok je Marko pomagao Martinu da ustane Jovan je uzeo kamen i zviznuo Vladimira u glavu kada je krenuo da ustaje, to ga je vratilo nazad na zemlju. Vuk je počeo da trči za njima ali se sapleo i pao, trčali su nazad do kuće uzeli su Jovan je uzeo svoje biciklo, a Martin je seo iza njega i prigrlio Jovana, dok je Marko uzeo Martinovo biciklo, počeli su da voze biciklo kroz šumu, išli su jako sporo dok nisu stigli do nizbrdice koja ih je malo pogurala. Kako su vozili čuli su neki potres, kao mali zemljotres. Nisu videli Vuka kako trči za njima, ni Vladimira. Završili su sa igranjem za taj dan, Marko je stigao do svoje kuće i dao Martinu biciklo koji je rekao da može sada da vozi, odvezao se kući i ispričao roditeljima šta se desilo, njegov tata je ušao u svoje kola i odvezao se do bare, nakon čega je peške nastavio do ruševina kuće, tamo je našao Markov trotinet, ubacio ga je u gepek i odneo ga Marku koji mu je zahvalio. Markovi roditelji su se pobrinuli za njegovo krvarenje iz nosa, što se tiče Martina on se zatvorio u sobu i ostatak dana proveo igrajući video igre na računaru.
