3. poglavlje
Čim su stigli u Novi Sad, potražio je profesorku u muzičkoj školi Isidor Bajić. Ona je tu bila na zameni. A nudilo joj se i stalno mesto. Koleginica je molila da ne ulazi u sukob sa čovekom poput Mihajla, jer je moćan i uticajan, i svuda ima veza. Mogao bi da uništi njenu reputaciju. Ako do toga dođe i dobije otkaz, završiće na ulici. Ali, Ljubica je bila hrabra i spremna da se suoči sa tim ženomrscem. Neće popustiti i pokoriti mu se. Pa makar ostala i na ulici. Ako je neko mogao da prepozna talenat u mladim ljudima, onda je to bila ona. Nije gledala na poreklo i da li deca potiču iz siromašne ili imućne porodice već da li imaju dara. Sve ostalo će doći na svoje. Učenjem nota i vežbanjem se i glas može ispraviti. A devojke su imale sve ono što je potrebno, iako su bile pomalo nesigurne u sebe i svoj dar od Boga.
~ Tražili ste me, gospodine Popov? ~ pitala ga je mirno i pružila mu ruku. Nije se rukovao sa njom. Bio je ogorčen i razočaran. Vikao je i pretio, da su ga i njene koleginice čule.
~ Došao sam da vam kažem da ne okrećete moje sestričine protiv mene i da više neće pohađati časove pevanja kod vas. Muzika nije za žensku decu. Stvar je rešena.
~ Vi baš ne volite muziku. A muzika smiruje nerve. Ne bi škodilo ni vama da se malo opustite uz klasičnu muziku. To bi vam pomoglo i smirilo vas.
~ Mislim da sam bio jasan.
~ Ne mislite da ćete time povrediti vaše sestričine? One vas vole. Nemaju nikoga sem vas ~ mirno je govorila, pokušavajući da ga odobrovolji, ali on se nije stišavao.
~ Gospođo, rekao sam šta mislim o vama i vašoj muzici.
~ Gospođica… ~ ispravila ga je.
~ Tim bolje. Ne bi se muž usrećio sa vama! Umetnici su nestalni i lažljivi.
~ Počinjete da vređate. Ali, ja vam praštam zbog devojaka.
Zaćutala je.
~ Uskoro mi počinje čas.
~ Teorija muzike! ~ doviknula je koleginica. ~ I posle imaš solfeđo sa nižim razredima!
~ Sad ću, Milena. Sad ću ~ odgovorila je. ~ Pa, gospodine, vreme je da pođete. I znajte da se ne plašim vaših pretnji. Žalite se kome god hoćete na mene. Izgubila sam roditelje, sestra se udala i zaboravila me, verenik me ostavio pred oltarom, obrukao pred sveštenicima i rođacima, a ja bila mlada i naivna, muzičarka, kako kažete, pa mogu da ostanem i bez posla i na ulici ~ rekla je, uzevši dnevnik sa stola i pošavši u učionicu. Nije dala da joj se više obrati. Ostala je dosledna sebi i svojim stavovima, a u duši joj je bilo teško. Mihajlo je pokajao što je bio neprijatan prema profesorki i grub sestričinama. No, prošlost je još bila prisutna i on nije mogao lako da iščupa iz glave. Setio se sestre i koliko se žrtvovala za njega, a onda mu to i prebacivala kad je poželeo da je uda.,Zbog tebe sam napustila školovanje, a mogla sam da budem operska pevačica, pa sada hoćeš i da se odreknem ljubavi. Ali, ja te uveravam da je Boško divan i da samo on može da me učini srećnom. A ti želiš da me prisiliš na brak sa bogataškim sinom. Neću, ne volim ga. Boško mi odgovara po svemu. Pekar je i živi skromno, ali je pošten i nije razmažen mamin i tatin sinčić.’ Mihajlo se tada naljutio i napustio Gospođince. A bila je u pravu. I ostala bi srećna da se nije razbolela i umrla. A onda i njen muž. Hteo je da dođe odmah po devojčice. Ali, dvoumio se. Posle se i razboleo. I eto, u poslednjem času ih je spasao. Nije želeo da ih izgubi. I bivša verenica ga je ostavila zbog muzike. Želela je slavu. A on joj je nudio prezime i ljubav. Ah, žene, sve su iste!
Divna priča. Nadam se da će novo poglavlje ubrzo.
Hvala Vam na čitanju i na interesovanju. Ne mogu mnogo da otkrivam, ali biće zanimljiv nastavak. Ovo je jedna od retkih priča koja mi se dopada, prvo zato što sam je posvetila mojoj nastavnici koja mi je držala privatne časove solo pevanja i i sviranja na selu, verovala u mene, kada drugi nisu verovali, i da mogu, objavila bih ovo i na drugim portalima. Volim našu ravnicu, i volim da ljudi budu srećni, i stvarno mi je drago što sam na ovom portalu upoznala divne ljude. Ja sam samokritična… I nikada nisam zadovoljna sa onim što napišem… Ne može baš uvek sve da dodje iz glave, nekada nešto mora i da me inspiriše, ali ja to predstavim na neki drugi način, ali to je već slučaj kod pisanja romana, i to je nešto što ću dugo pisati, a od ovih priča, izdvojila bih jedno tri četiri priče, ostale su loše napisane, nisu po mome ukusu, ali ovu volim. Imam ovde divne ljude, i Vi lepo pišete, tako da ću nastaviti da Vas pratim, kada budem imala vremena, uvek ću sve da pročitam. Ne stižem svima da pišem, ali srećna sam što sam na ovom portalu, i što sam upoznala divne ljude, koji znaju da prenesu osećanja i lepo pišu. Ima raznih tema, poučnih priča, i za svakoga može da se pronadje nešto što će ga zainteresovati. I vi nastavite da pišete. I drago mi je da ima komentara, jer neke priče su posvećene, a ova je jedna od njih. Ljubim Vas i šaljem mnogo zagrljaja, i ljubavi za sve moje prijatelje koji pišu.
Predivna priča i prelepo je to što si je posvetila osobi koja veruje u tebe, kao i nama koji smo ti podrška 🫶
Hvala Bogu, hvala Bookcetu koji nam je pružio šansu, da pokažemo naš talenat, i hvala tebi i svima koji me podržavate. Volela bih da nastavnici ne gledaju na to kako je dete obučeno ili je to dete ljudi na položaju, već da gledaju da li imaju talenta za nešto, i da mu pomognu da napreduje i da pokaže svoj talenat. Moja nastavnica je bila dobra, ali bilo je nastavnika koji me nisu razumeli, nisu imali strpljenja sa mnom, i potcenjivali me. Tako je bilo i u pisanju. I zato sam zahvalna za ovaj portal… Ne samo da pokažemo svoj talenat nego i da se upoznajemo, da se družimo, da stvaramo prijateljstva. Volim što sam ovde, i što imam tako divne ljude pored sebe. Pisala sam nekima, i pružila sam podršku, a ti si jedna od mojih omiljenih književnica. Ima vas još… Ali, ti si mi komentarisala, i ja želim i tebi ovako javno da pružim podršku… Podržavam i pratiću te i dalje. Šaljem ti mnogo zagrljaja!