Dar od Boga

2. poglavlje

Nije sve bilo bajkovito i čarobno kao što izgleda, premda su se nalazile na Kopaoniku i uživale u skijanju i drugim blagodetima. Godinu dana je proletelo dok su trepnule, i za to vreme, putovale su po Evropi i učile jezike. Posećivale su galerije, ali u pozorište i operu još nisu bile, i to ih je žalostilo jer su bile umetničke duše i klasika ih je privlačila. No, želja da oforme Etno grupu bila je sve veća. I u tome su dobile podršku od profesorke muzičkog u umetničkoj školi Isidor Bajić i Gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj. Osnovale su Etno grupu i nastupale zajedno, ali od ujaka su sve vreme krile jer su htele da ga iznenade. Početkom decembra, profesorka će imati solistički koncert na Zlatiboru i pozvala je njih da učestvuju u programu, na šta su one rado pristale. Konačno će ih svet čuti i podržati ih gromoglasnim aplauzom.

Dan uoči koncerta, sišle su u restoran, da kažu ujaku za koncert.

~ Danas niste išle na časove skijanja. Niste raspoložene ili se radi o nečem drugom? Hoću sve da mi ispričate. Ništa da ne krijete od mene ~ raspitivao se, služeći se i nudeći i njih. Bilo je u njegovom pogledu blagosti, i u očima topline. Sličan je bio mami. Iste oči, bademaste, samo crte lica oštrije, muške. Stekao je ogromno bogatstvo u inostranstvu, ali nije postao snob. Naučio je kako se koristi escajg i ponašao se po bontonu, ali to je bilo sve. Voleo je da one napreduju i da pohađaju škole jezika. Najpre će im to biti potrebno. One su lako učile jezike, ali muzika im je bila prva ljubav. Morale su da smisle kako da mu to priznaju.

~ Lepo nam je sa tobom i ti nam sve ispunjavaš. Srećne smo što smo sa tobom i zahvalne što nas izdržavaš, šalješ nas na časove jezika i kupuješ garderobu. Malo je dobrih ujaka na ovom svetu. Ali, nisi nas do sada vodio ni na jedan koncert i u operu, a mi volimo umetnost, i večeras bismo išle na koncert naše profesorke Ljubice Pavlović. Ona, znaš, predaje i u muzičkoj i u gimnaziji. Svi je volimo u školi. Veruj, nećeš se pokajati ako budeš pristao da pođeš sa nama.

~ Ako hoćete, ići ćemo ~ pristao je nerado. Naglo se digao od stola, ne dovršivši sa jelom, i tokom celog dana šetao se naokolo, posmatrao skijaše i polako pušio. Nešto je bio neraspoložen i zabrinut. Nisu znale šta mu je. Takav je bio i za večerom. Slabo je jeo. Njih dve su poručile posnu picu sa pečurkama i biljnim sirom. Postile su. Ujak nikad nije postio i bio pobožan, iako je ponekad išao sa njima u crkvu da upale sveće za zdravlje i pomole se za duše umrlih. Večeras je poručio jastoge, salate i roze vino. Ćutao je, gledao u jelo i brljao po tanjiru. A onda je progovorio.

~ Pođimo na taj koncert.

Sala je bila puna kad su ušli. Svi su se okrenuli i znatiželjno ih gledali. Ušao je najpoželjniji neženja i jedan od najbogatijih Novosađana. Pošto su sva mesta bila zauzeta, devojčice i ujak su sele pozadi i čekale da izađe na scenu hor muzičke škole Isidor Bajić. Nastupaće i hor Jovine gimnazije. Sve je to spremala njihova voljena profesorka. Danju je bila na probama, vikendom njih učila, a noću sama vežbala u svom stanu. Stanarima nije smetalo što ona peva. Njen glas je bio umilan i nežan kao glas šumske ptičice. Bilo da je duhovna, zabavna ili etno pesma, ona je to sa lakoćom pevala. Nikad nije imala tremu. Medjutim, bila je jako uzbuđena zbog devojaka i to nije krila. Hladan znoj je oblio i ona se uplašila da će se onesvestiti. Ili je ipak bilo nešto drugo u pitanju?

Prvo je nastupao hor. Zatim se ona pojavila na sceni. Mala, sićušća, brineta sa krupnim kestenjastim očima. Kao Palčica, pomislio je gospodin Mihajlo, posmatrajući je. Nosila je dugu crvenu haljinu. Koncert je bio u duhu praznika, pa se i ona tako obukla. Mihajlo je slušao i divio se njenom glasu. Prosto ga je opijao. Setio se jedne situacije iz prošlosti. Ali, ovo sada, bilo je drugačije. Zavrteo je glavom. Osvrnuo se oko sebe. Devojke su prilazile sceni i stale pored profesorke. Ljubica ih je predstavila publici i pitala ih šta će pevati. Etno muzika je bila u njihovoj duši. A one su dobile dar od Boga i trebalo je da to iskoriste i pokažu svetu. Mihajlo je raširio svoje bademaste oči. Isprva mu ništa nije bilo jasno, ili nije bio spreman da se suoči sa istinom. ,One pevaju. Sve je to njena ideja.’ mrštio se. Ah, razgovaraće on sa tom zavodljivom ženom i muzičarkom! Neće dopustiti da se meša tamo gde joj nije mesto.,Još sutra!’

Sutradan je potražio u hotelu. Ali, profesorka se sa učenicima vratila u grad. Uspeo je da dođe do njenog privatnog broja. Zakazao je sastanak u školi. Saznao je od direktora škole da povremeno predaje i u muzičkoj školi, ne samo u gimnaziju. Drži i privatne časove klavira. Dakle, gospođa, osim što peva ,lupa i po dirkama.’ Nema druga posla nego se bavi glupostima. Umesto da je završila za inženjera ili možda ekonomistu, bolje bi joj bilo. To je posao za žene! Muzika donosi slavu. A slava odvodi u propast, grdio je, setivši se prošlosti i sestre koja ga je povredila.

Uveče je dugo stajao ispred hotela i pušio. Napolju je opet zavejalo. Neće moći da se vrate u Novi Sad dok se stanje ne smiri na putevima. Obavestio je devojke, a one su ga bojažljivo gledale. Kristina, starija sestra, morala je da prekine tišinu izmedju njih i zapita ujaka o čemu se radi.

~ Jel sve u redu, ujače? ~ pitala je bojažljivo Kristina.

~ Ništa ne mogu da vam kažem. Samo znajte da ste me razočarale što ste krile od mene da muzicirate sa onom… Profesorkom Ljubicom!

~ Htele smo da te iznenadimo. Mislili smo da ćeš se obradovati. Oprosti nam. Nismo imale loše namere.

~ Razočarale ste me. Kao što me je vaša majka povredila. Spavajte sad! ~ zapovedio je i promenio boju glasa.

Nikad on nije bio strog prema njima. Šta li mu je sada? Zar je to strašan greh što su pevale?

~ Plašim se, Kris. Plašim se da nas ne vrati tamo odakle smo došle ~ priznala je Ana. Bila im je potrebna očinska zaštita i mamina nežnost. To su pronašle u ujaku i profesorki. Nisu želele da povrede ujaka. Želele su samo da pevaju i ostanu skromne kao do sada.