5. poglavlje
Kad je otvorila vrata, ugledala je bivšeg verenika.
~ Šta ćeš ti ovde? ~ iznenadila se i pobledela.
~ Čuo sam da si bolesna. Bio sam u prolazu pa sam svratim da te vidim. Lepo izgledaš. Nisam mogao ranije da dođem. Znaš kako je to… Koncerti, probe… ~ lagao je, jer je video da joj je u poseti jedan privlačan gospodin. Nikada se oni nisu videli i sastajali posle onog dogadjaja u crkvi.
~ Ma šta ti to pričaš?! ~ iznervirala se Ljubica. ~ Ima sigurno petnaest godina otkad sam te poslednji put videla. Da, onda kad si me ostavio u crkvi ~ podsetila ga je. ~ Mihajlo ~ okrenula se prema gostu ~ ne obraćajte pažnju na njega. On je za mene mrtav čovek.
~ Nema potrebe da mi se pravdate. Sve je meni jasno ~ rekao je i žurno napustio zgradu.
~ Mihajlo, stanite! Objasniću vam…
~ To ti je novi dečko? ~ pitao je Igor, smešeći se. ~ Posećuje te? Živi sa tobom? Čini mi se da sam ga negde video.
~ Ne menjaš se, Igore. Pokvaren si i ciničan!
~ Zar ja? Koje mane ćeš mi još prepisati? Bubo ~ oslovljavao je sa Bubo jer mu se ime Ljubica nije sviđalo. Bilo je staromodno i prevaziđeno. ~ Ne ljuti se na mene što sam te ostavio. Bio sam mlad. Šta sam imao. Dvadeset godina. Ti si bila četiri godine starija. Nisam bio spreman na takav korak. Sad je sve drugačije. Žena traži razvod. Do dece mi nije stalo. Neka ostanu sa njom. Ne treba nam taj teret. Ti i ja možemo obnoviti vezu. Znaš da sam ja osnovao Zaru i da sam glavni? Pronašao sam pevačicu. Ali, treba neko da je podučava. Ti i ja… Sećaš se. Bili smo tim. Zajedno možemo vratiti staru slavu.
~ Ostavio si me uplakanu u crkvi, a sad hoćeš da ti se vratim i učim tvoju ljubavnicu da peva! Pokrenuo si mi svaki nerv! Izađi iz moga života i ne pojavljuj mi se više na vratima!
~ Samo mi reci ko je onaj matori. Priznaćeš da je stariji od tebe.
~ Ne mnogo. Reći ću ti samo jedno. On je pristojan i ljubazan gospodin koji obožava svoje sestričine. Nije ih ostavio kao što si ti tvoju decu. Drži fabriku čokolade. Eto, sada znaš!
~ A, da, da, da… Tu smo! Bogataš, je li? On te finansira! Pretpostavljam da nije jedini. ~ nastavio je da provocira. Izvadio je pakovanje žvaka iz džepa i uzeo jednu.
~ Nikoga posle tebe nije bilo. Odlazi sada! Nestani zauvek iz mog života!
~ odgurnula ga je od sebe, zalupivši mu vrata pred nosom. Nije mogla više da sluša njegove pretnje i ucene. I sama se uverila da je on jedan gad. Drugim rečima ga nije mogla opisati. Naspram gospodina Mihajla koji je požrtvovan i brižan ujak. Samo je imao loša iskustva sa ženama. Propatio je. I sad pati. Video je Igora i naljutio se. Ah, sve ovo joj nije bilo potrebno u životu! Imala je miran život do sada. Želela je da i ubuduće bude tako.
Divna priča. Nadam se da će novo poglavlje ubrzo.
Hvala Vam na čitanju i na interesovanju. Ne mogu mnogo da otkrivam, ali biće zanimljiv nastavak. Ovo je jedna od retkih priča koja mi se dopada, prvo zato što sam je posvetila mojoj nastavnici koja mi je držala privatne časove solo pevanja i i sviranja na selu, verovala u mene, kada drugi nisu verovali, i da mogu, objavila bih ovo i na drugim portalima. Volim našu ravnicu, i volim da ljudi budu srećni, i stvarno mi je drago što sam na ovom portalu upoznala divne ljude. Ja sam samokritična… I nikada nisam zadovoljna sa onim što napišem… Ne može baš uvek sve da dodje iz glave, nekada nešto mora i da me inspiriše, ali ja to predstavim na neki drugi način, ali to je već slučaj kod pisanja romana, i to je nešto što ću dugo pisati, a od ovih priča, izdvojila bih jedno tri četiri priče, ostale su loše napisane, nisu po mome ukusu, ali ovu volim. Imam ovde divne ljude, i Vi lepo pišete, tako da ću nastaviti da Vas pratim, kada budem imala vremena, uvek ću sve da pročitam. Ne stižem svima da pišem, ali srećna sam što sam na ovom portalu, i što sam upoznala divne ljude, koji znaju da prenesu osećanja i lepo pišu. Ima raznih tema, poučnih priča, i za svakoga može da se pronadje nešto što će ga zainteresovati. I vi nastavite da pišete. I drago mi je da ima komentara, jer neke priče su posvećene, a ova je jedna od njih. Ljubim Vas i šaljem mnogo zagrljaja, i ljubavi za sve moje prijatelje koji pišu.
Predivna priča i prelepo je to što si je posvetila osobi koja veruje u tebe, kao i nama koji smo ti podrška 🫶
Hvala Bogu, hvala Bookcetu koji nam je pružio šansu, da pokažemo naš talenat, i hvala tebi i svima koji me podržavate. Volela bih da nastavnici ne gledaju na to kako je dete obučeno ili je to dete ljudi na položaju, već da gledaju da li imaju talenta za nešto, i da mu pomognu da napreduje i da pokaže svoj talenat. Moja nastavnica je bila dobra, ali bilo je nastavnika koji me nisu razumeli, nisu imali strpljenja sa mnom, i potcenjivali me. Tako je bilo i u pisanju. I zato sam zahvalna za ovaj portal… Ne samo da pokažemo svoj talenat nego i da se upoznajemo, da se družimo, da stvaramo prijateljstva. Volim što sam ovde, i što imam tako divne ljude pored sebe. Pisala sam nekima, i pružila sam podršku, a ti si jedna od mojih omiljenih književnica. Ima vas još… Ali, ti si mi komentarisala, i ja želim i tebi ovako javno da pružim podršku… Podržavam i pratiću te i dalje. Šaljem ti mnogo zagrljaja!