6. poglavlje
Veče uoči koncerta. Ljubica se oporavila i mogla je da stane na nogu. Bolela je samo na promenu vremena. No, doktor je uveravao da će i to proći, i da se ubuduće čuva. Obećala mu je da će tako i biti. Glavno je bilo da može da nastupa. Spremila je i haljinu. Pošto su se bližili božićni praznici, odlučila je da obuče elegantnu crnu haljinu i da se tako pojavi na sceni. Izabrala je i ešarpu u krem boji. Kosu će, naravno, pustiti. Bila je nešto duža od paža i nosila je šiške. Ali, oči su joj se i dalje svetlucale i osmeh joj je blistao. Da, ove večeri je bila zanosna. I tek će zablistati u punom sjaju. Rešavala se da piše Mihajlu. Nije znala da li će doći. Uzela je mobilni u ruke i pustila mu poruku.
,Čekamo vas na koncertu. Nemojte da zakasnite. Ljubica’
Ništa nije odgovorio, ali se pojavio na koncertu. Smenjivali su se pevači, muzičari, duvački orkestri, pravoslavni hor Sveti Stefan Dečanski, i drugi umetnici. Koncert je zaista bio posećen i uspešan. Njen glas je i te večeri očarao publiku. Nagradila je gromoglasnim aplauzom. Dobila je čak i buket crvenih ruža od obožavatelja. Svi su joj se divili i voleli njenu boju glasa. Samo njega nije bilo. Nije videla ni devojke. Otpevale su svoje… I nestale. Dakle, sve je završeno.
~ Profesorka! ~ najednom je neko pozva. Bila je to njena učenica Tea.
~ Kaži, Tea.
~ Šalje vam jedan gospodin buket orhideja.
~ Gospodin? Koji gospodin?
~ Nisam ga ranije viđala.
Zamislila se, pa dodade.
~ Zvali su vas da dođete na večeru.
~ Znaš da ne volim ta okupljanja posle koncerta. Traju do kasno… Pije se, lumpuje… Nije to više za mene.
~ To je umetnički svet. Ne možete ga menjati. I vi ste deo svega toga. Ali, ovo je večera. Ne bi trebalo da odbijete. Čekaju vas… Kako su rekli, u restoranu… Petrovaradin. Poslali su i kola po vas. Nećete valjda odbiti obožavatelje?!
~ Hajde da vidim o čemu se radi.
Nije bila raspoložena za veselja, ali je pristala da ode do restorana i zahvali se učenicima. Toplo se obukla i prebacila ešarpu preko kaputa. Bila je slatka kao lutkica. Svi su se okretali za njom dok je napuštala koncertnu salu i ulazila u restoran na Petrovaradinu. Nije ni slutila da je tamo čeka veliko iznenađenje i da će joj Božić doneti mnogo lepih trenutaka. Htela je samo da je odmori i da ne misli o prethodnim događajima. Prošlost je potpuno izbrisala iz glave. A budućnost je bila neizvesna.
~ Eno je! ~ povikale su devojke kad su je ugledale kako prilazi stolu. ~ Sedite do nas.
~ A gde su moji učenici?
~ Nema učenika. Nema drugih obožavatelja. Mi smo vaše najveće obožavateljke ~ pričala je Kristina. ~ Pridružite nam se. Ide i ujak. Bio je nešto da poruči.
~ U redu. Malo sam zbunjena.
~ Oprostite što sam se zadržao. Čekamo kelnera duže od pola sata. Jesi dobila naš buket orhideja?
~ A, to ste bili vi! ~ rekla je i sela pored devojaka. ~ Divan je, zaista. Žao mi je samo što ste se trošili na mene.
~ Hteo sam da te zamolim za oproštaj i nešto predložim. Uvideo sam i sam kakav je Igor. Napravio mi je jedne večeri skandal u kući. Pojavio se pijan… I svašta je bilo…
~ Dobio je pesnicu u glavu. Ovakvu modricu ima ~ dodala je Kristina.
~ I to je prošlo. Znam da te više neće proganjati jer nema koristi od tebe. Osim ako ti ne misliš drugačije… Oprosti što ti ne persiram.
~ U redu je. Želeli ste nešto da mi predložite ~ dotakla ga je za prste. ~ Kažite, Mihajlo.
~ Možda je ipak bolje da ostane ovako.
~ Zapravo, mi bismo želeli… Da budete deo naše porodice i udate se za ujaka.
~ Ana… Kristina… Molim vas… Nemojte da je prisiljavate na nešto što ne želi.
~ Želim da čujem od vas. Dakle?
~ I meni bi bilo drago da budeš sa nama. Žene su me mnogo puta razočarale…
~ Nećeš biti ljubomoran ako mi priđe neko iz publike i pokuša da bude drzak prema meni? Znaj da sam ja umetnička duša. I u mom svetu ima svakakvih ljudi… I obožavatelja. Ali, da. Godinama sam bila sama ~ uzdahnula je i popila gutljaj belog vina. ~ Ne traži samo od mene da se odreknem onoga što najviše volim. Tebi je muzika stvarala patnju. A ja ti kažem da muzika donosi i sreću.
~ Sada znam da je tako. Ti si moja sreća. Srećo moja… ~ nežno je poljubio u šaku.
Nešto kasnije, izašli su iz restorana. Noć je bila puna poezije i romantike. Sestre su se radovale što im ulazi u porodicu ova nežna dama koja će ujaka pomiriti sa umetničkim svetom. Smejale su se, zadirkivale ujaka, a Ljubica ih je slušala i divila se njihovim anegdotama, talentu, ljubavi koju imaju za ujaka. Sada će i ona biti sa njima i stalno će svirati i pevati.,Hvala ti, Bože, hvala na ovom daru i na divnim ljudima koji su nas prihvatili,’ pomislila je Ana, gledajući u jednu zvezdu i maštajući o umetničkoj karijeri.
Divna priča. Nadam se da će novo poglavlje ubrzo.
Hvala Vam na čitanju i na interesovanju. Ne mogu mnogo da otkrivam, ali biće zanimljiv nastavak. Ovo je jedna od retkih priča koja mi se dopada, prvo zato što sam je posvetila mojoj nastavnici koja mi je držala privatne časove solo pevanja i i sviranja na selu, verovala u mene, kada drugi nisu verovali, i da mogu, objavila bih ovo i na drugim portalima. Volim našu ravnicu, i volim da ljudi budu srećni, i stvarno mi je drago što sam na ovom portalu upoznala divne ljude. Ja sam samokritična… I nikada nisam zadovoljna sa onim što napišem… Ne može baš uvek sve da dodje iz glave, nekada nešto mora i da me inspiriše, ali ja to predstavim na neki drugi način, ali to je već slučaj kod pisanja romana, i to je nešto što ću dugo pisati, a od ovih priča, izdvojila bih jedno tri četiri priče, ostale su loše napisane, nisu po mome ukusu, ali ovu volim. Imam ovde divne ljude, i Vi lepo pišete, tako da ću nastaviti da Vas pratim, kada budem imala vremena, uvek ću sve da pročitam. Ne stižem svima da pišem, ali srećna sam što sam na ovom portalu, i što sam upoznala divne ljude, koji znaju da prenesu osećanja i lepo pišu. Ima raznih tema, poučnih priča, i za svakoga može da se pronadje nešto što će ga zainteresovati. I vi nastavite da pišete. I drago mi je da ima komentara, jer neke priče su posvećene, a ova je jedna od njih. Ljubim Vas i šaljem mnogo zagrljaja, i ljubavi za sve moje prijatelje koji pišu.
Predivna priča i prelepo je to što si je posvetila osobi koja veruje u tebe, kao i nama koji smo ti podrška 🫶
Hvala Bogu, hvala Bookcetu koji nam je pružio šansu, da pokažemo naš talenat, i hvala tebi i svima koji me podržavate. Volela bih da nastavnici ne gledaju na to kako je dete obučeno ili je to dete ljudi na položaju, već da gledaju da li imaju talenta za nešto, i da mu pomognu da napreduje i da pokaže svoj talenat. Moja nastavnica je bila dobra, ali bilo je nastavnika koji me nisu razumeli, nisu imali strpljenja sa mnom, i potcenjivali me. Tako je bilo i u pisanju. I zato sam zahvalna za ovaj portal… Ne samo da pokažemo svoj talenat nego i da se upoznajemo, da se družimo, da stvaramo prijateljstva. Volim što sam ovde, i što imam tako divne ljude pored sebe. Pisala sam nekima, i pružila sam podršku, a ti si jedna od mojih omiljenih književnica. Ima vas još… Ali, ti si mi komentarisala, i ja želim i tebi ovako javno da pružim podršku… Podržavam i pratiću te i dalje. Šaljem ti mnogo zagrljaja!