Lepota je kada si ziv,
ziv covek udise zrak.
Lepota je Sunca kada miluje ti kozu
i kise umeju biti lepe,
ako ih okom posmatras drugacije.
Lepota je oka kada uvidi da je kisa voda.
Zaklone Sunce i donose oblake,
ali seti se,
lepota je u strpljenju dok cekas dan da se razvedri,
ona je dozivljaj sopstvenog okruzenja.
U njoj vlada zakon kruzenja,
tako sto je zemlji kisa data,
a potom se ona nebu vraca.
Zar nije divna lepota tog druzenja?
Lepota je leptir u stomaku,
zaigra i rasiri krila.
Upravo je ona sarenilo njenih boja,
raznolikost koja postoji u vise oblika.
Lepota je nadahnuće, izvor inspiracija,
zar nije to definicija njena?
Kad od mnogih reči koje za nju mogu reći,
biram da je oko sebe vidim,
da sam na korak blizi sreći.
