“Mesto gde vreme staje” Pod čačanskim nebom, kraj Morave plave, tekle su priče iz dečije glave.Stajao je deda, moj heroj i car,što mi je na dlanu donosio dar. U istoj avliji, uz rođaku moju,delile smo svaku radost i boju.Kao dva čvora na istom koncu,vodile smo igru u našem loncu. Čas đubretari što skupljaju smeh,čas mađioničari