1. Jesam, ubio sam ga! „Jesam, ubio sam ga! Priznajem, ubio sam nitkova!”, rekao je čovek kao iz topa i ostao da čvrsto, mirno, hladan kao led stoji na svojim nogama i krupnim crnim očima posmatra jednu ženu, srednjih godina koja je u ovom trenutku odlučivala o njegovoj sudbini. „U redu!”, rekla je, gledajući u […]
Alarm zvoni, jednom, pa drugi put, sekund nakon što počne da zvoni i po treći put, gasim ga i ustajem. 7h otkucava na satu, dok voda za kafu vri, ispijam je, na miru, u tišini, da bi nakon nekih petnaest minuta iz svoje sobe, glasno lupajući vratima, izašla moja ćerka i prekinula mi mir. Ćuti,
I danas ti glavnom vršlja nemir? Muka ti je od sebe i svega što uradiš?Ne brini, i to će proći. Hteo bi da budeš, ali nisi zadovoljan ničim što postigneš?U glavi ti stalno odzvanjaju reči:,,Nisi dovoljno dobar!”,,Nisi sposoban!”Ne brini, i to će proći! Sve će to jednom proći, veruj mi na reč! Sve će to
„Letnja noć… 16 maj… Zvonjava telefona… Udarac….” „To je sve čega se sećate?”, upitao je, pažljivo je posmatrajući. „Da, da mislim da je tako…”, odgovorila mu je. – „Zaprvo…”, dodala je stidljivo. – „Ne baš. Sećam se, glasova, koraka, sirena, mirisa asfalta…”, rekla je i u ruku uzela čašu u koju je prethodno sipala sok
Jedan stariji čovek, (u svojim sedamdesetim godinama, reklo bi se na prvi pogled) sedeo je u svojoj stolici za ljuljanje boje slonovače i lagano se njihao. – „Dva časa je posle ponoći. Kasni su sati, sada svi čvrsto spavaju, sigurno. Ovo je moja šansa!”, rekao je i polako, ustao sa svoje stolice, ulažući i poslednji napor
1. поглавље С обзиром на то да сваким даном све више и више осећам да ми није остало још много времена које ћу провести живећи и удишући ваздух на овој нашој лепој планети коју називамо земљом, мислим да је дошло време да полако почнем да сводим рачуне сама са собом, као и да вама који
Posedasmo za sofrom… Jedosmo večeru. Banje veče beše… Još uvek se te večeri i svega što sam čuo sećam, kao da se juče zbilo. – „Već punih deset godina bio sam inspektor za krvne i seksualne delikte, kada se ovaj događaj zbio…”, počeo je moj, sada već, uveliko pokojni deka priču. Sedeli smo, za sofrom,
Osam časova izjutra otkucao je sat na zidu, kada sam ušao u stan svog dobrog prijatelja. Nisam ga video, niti čuo nešto o njemu ili od njega poslednjih sedam dana, pa sam odlučio da ga posetim pre nego što počne svoj radni dan. Obojica smo po zanimanju programeri, što nam samo po sebi omogućava da
