Kao mastilo i krv 27. decembar 1994. Telo još uvek nije pronađeno, a porodično imanje na Košutnjaku je preko noći postalo mesto zločina. Kuću sada ispunjava miris krvi, a njena unutrašnjost odaje tragove borbe. Sara je bila dobra žena. Nije zaslužila takvu smrt.Moj brat Marko – Sarin muž je bio jedini osumnjičen, ali je zbog
Eva Reding je otvorila oči. Oštri miris brendija povratio joj je svest. Ugledala je dva muškarca. Jedan od njih joj je do tog trenutka držao flašu ispod nosa, a drugi ju je gledao s iščekivanjem, mrmljajući nešto tiho sam sebi. Njega je prepoznala. Uspela je da blago nagne glavu u stranu i primeti da leži
1. Jesam, ubio sam ga! „Jesam, ubio sam ga! Priznajem, ubio sam nitkova!”, rekao je čovek kao iz topa i ostao da čvrsto, mirno, hladan kao led stoji na svojim nogama i krupnim crnim očima posmatra jednu ženu, srednjih godina koja je u ovom trenutku odlučivala o njegovoj sudbini. „U redu!”, rekla je, gledajući u
1. poglavlje Žena se probudila. Prvi zvuk koji je čula, bio je zujanje aparata. Otvorila je oči. Iako joj se mutilo, pogledala je oko sebe. Bila je u sobi belih zidova, u kojoj gotovo da nije bilo ničega. Roletne na prozorima bile su napola podignute, propuštajući tek neznatnu svetlost da uđe unutra. Krajičkom oka je
1. poglavlje SPOILER ALERT: Ne čitati ovu priču ukoliko niste čitali priču “Narandžasti čovek”. Markus Brodford zaustavio je auto. Vraćao se kući sa svojom ženom, Džozefinom, od kuće svojih prijatelja, Tima i Sintije Šo, u kojoj su svo četvoro proveli veče. Bili su nadomak aerodroma u Njukaslu kada im se probušila guma. Tim i Sintija
Prvi jutarnji zraci sunca obasjavali su mirno more u blizini istočne obale Engleske. Prostrani, prazni pejzaž ličio je na platno pre nego da umetnik na njega nanese svoje prve poteze četkicom. To jesenje mrtvilo prekinula je tačkica na horizontu.
