Kiša je tiho udarala o prozore luksuznog stana u centru grada. Lana je stajala pored stola, zamišljeno vrteći čašu crnog vina među prstima. Treperavi plamenovi sveća bacali su nežne senke na zidove, stvarajući iluziju topline u prostoru koji je odavno bio hladan. Njene bose noge klizile su po mermernom podu dok se nervozno premeštala s […]
Sećam se našeg prvog susreta kao da je bio juče. Hodnik fakulteta bio je prepun ljudi, svi su pričali, smejali se, žurili na sledeća predavanja. Stajala sam s grupom koleginica, neobavezno ćaskajući, kada sam ga ugledala. On je stajao malo dalje, naslonjen na zid, i gledao me. Taj pogled – bez treptaja, kao da sam
Upoznali smo se jednog jesenjeg popodneva, u kafiću. On, moja drugarica i ja. Bio je to samo susret, razmena nekoliko rečenica, formalno rukovanje i smeh uz kafu. Niko tada nije mogao da nasluti da će upravo on, taj nepoznati muškarac s toplim pogledom i tihim glasom, obeležiti moje naredne godine. Godinama nakon toga nismo imali
Ti ni ne znaš da sam ti pisala pesme.Da sam sklapala oči da bih na trenutak uhvatila tvoje ruke, usne, oči i kosu.A ako se baš udubim, mogla sam čak i da ti čujem glas.Svi tramvaji su prošli.A ja sam ostala da sedim tu.Te noći je bilo vedro, a reka je bila mirna.April i miris
Beograd je leti imao poseban miris. Nekima to ništa nije značilo, ali ona je znala. Taj miris je imao njegovo ime. Bio je spoj uzavrelog asfalta, lipe i neizgovorenih reči koje su visile između njih dvoje svakog jula, avgusta i poneke pretople septembarske noći. Njih dvoje nikada nisu bili “zvanično”. Nisu imali godišnjice, nisu slavili
Da li ste ikada pomislili da je ljubav samo još jedna od dobro ispisanih priča? Poput one sa Deda Mrazom. To je priča za decu, za one koji žele da veruju u čaroliju, u nešto magično. Može li ljubav biti tako magična? Verovatno da može. Zavisi od toga smemo li se usuditi da
‘’Ljubavi, u mome srcu postoji Mesto gde nikada ne zalazim, tamo spavaš.’’ Volela je taj osećaj kada olovkom dotakne papir i krene da piše, a reči samo klize. Gledala je kroz prozor kako pada sneg. Otvorila je prozor da udahne malo svežeg vazduha i jedna pahulja joj je pala na nos. To ju je
Leto je. Već par dana su na brodu. Godinama unazad, imala je želju da provede makar 2 dana na brodu ali samo sa njim. I želja joj se konačno ostvarila. On joj je ispunio želju jer samo on je umeo da je iznenadi i priredi joj nesvakidašnje trenutke, jutra i večeri. Uživala je u svakom
1. poglavlje Neobična svetlost padala je na lice zatvorenice kojoj je bilo blizu pedeset godina, a sačuvala je svoju lepotu i vitkost uprkos godinama provedenim u sivoj ćeliji. Dobila je samo dve~tri bore na čelu i kesice ispod očiju, ali koža joj je ostala čista i svetla kao porcelan, da su joj i mlade zatvorenice
Pričaj mi o ljubavi Beograd. Sunce zalazi na zapadnoj strani. Dan pada. Nudi se noć. Posao je obavljen. Ključ je već u bravi. Spreman da zaključa masivna vrata. Ruksak na ramenu, ispunjen sitnicama. Hodnik je utonuo u mrak. Izvor svjetlosti krije se u režiji. Sprema se da izađe u beogradsku tamu. Vrata se otvaraju. Nije
Danas je očigledno dan za njega. Za Bojana. Dok sam pisala dnevnik, čula sam na radiju jednu od pesama koju mi je puštao dok smo bili zajedno. Od tada je prošlo šesnaest godina. Mnogo vremena, a još uvek mi je povremeno u mislima. A u srcu zauvek, zaključan u jednom kutku duboko u meni. Bio
