Strano mi je da govorim stihovea da nisam ispred ogledala;ali gledao sam tebe,poznavajući te čitav svoj životovaj i onaj prošlii onaj pre njega. Iz dubina čistih emocijapoželeo sam da ti poklonim stihove.U kasnim satima neprospavane noćidok zvezde boje nebo,stihija osećanja opisuje tebe,tako nežnu i neodoljivu. Na momente sam sumnjao da li zaista postojiš?Ali me sećanje na […]
U nepresušnim pogledimaka istini,uzaludni pokušaji srećebivali su prazni.Ljubav se nije nazirala. U beskrajnom tragu Suncasudbine koja je nepredvidiva,ozario se tvoj osmeh;Nepoznat a drag. Satkan od čemera,pomalo uplašen,zabrinut, obazriv;Moj se osmeh pojavio tiho. Svi drugi osmesi i svi pogleditoga danapodsećali su na tebe.Odjednom pravi,baš onaj koji sam sanjao. Neka toplina, kuvano vino,zraci Sunca na obrazima,miris u
Na trgu, u graji,obasjan Suncem,kraj žene koja me ne primećuje.Jutarnja kafa,dim cigaretei razgovori koji me ne dotiču.Treći danu večnom gradubez dodira za kojim čeznem. Zaboravim strast;Zaboravim lepote arhitekturei odlučnost da stojivekovima nepromenja.Mislim na nju;na ženu plave kose i očiju plavih kao svila.Ona to zna,ali me ne primećuje. I žalim.Žalim za ispijenim vinoms bogatom aromom kruškei uvelim
Naljutila si se..Zašto?Zašto su tvoje oči upoznale suze?Zašto je srce tvoje osetilo tugu?Ja nisam tako želeo. Nesigurna si..Zato se ljutiš.Zašto postavljaš pitanja na kojane zeliš da znaš odgovor? Zaboravi.Zaboravi sve što smo imali;krenimo ispočetka.Da li si spremna da mi poklonišsvoju lepotu? Samo poveruj.Znam da ni stotine ružanisu dovoljne, alimožda će stihovi ulepšati dane;možda će pesme
Razmišljao sam danimai shvatio da ipak ja mogu da biram.Ako odlučim da ti ne verujem,više se nikada nećemo sresti,značajno pogledati, poljubiti.Mogu i da ti verujem.Mogu da poverujem u najveću lažikada izgovorenu u kontekstu ljubavi:“nije do tebe”. Ako ti poverujem, a pogrešim,ništa neću izgubiti;Ja te nikada i nisam imao.Mogao bih da te imam.Mogao bih da se
U gradu mode,moderno je biti sam.U poslednje vreme često govorim o samoći;usamljen sam.Mnogo je usamljenih ovde;zato se ne osećam drugačije,ali se osećam napušteno, zaboravljeno.Možda se uteha moja krije među ovim ljudima,takođe ostavljenim. Neka bude da se sve dogodilosuviše rano;sva sreća, polet, žar.Postoji li rano i kasno u životu?Nekada jedan trenutakmože zameniti godine.Šta su i te godine kada
Niotkuda,počeo je neko drugi da me zanima.Mene, da.. Radovao sam njenom osmehu,iako nisam znao da li će trajati;da li će se išta ponovo desiti?Ni njen osmeh,ni moja sreća. Otišla je prerano.Nisam stigao da joj ispričamnajlepše priče;niti sam joj napisao najlepše stihove. Prosto je otišla;za mene neočekivano, za nju možda ne.Navikao sam na odlaske,ali ne volim ih. Ponekad
Često razmišljam o tebii pitam se, šta mi tačno nedostaje?Još uvek ne znam da li mi nedostaješ ti,naša ljubav ili naša navika.I nije važno da li ću uspeti da pronađem odgovor.Znam da mi fale danikada nas je bilo dvoje. Tačno je da sam se promenio, alimenjao sam se od našeg prvog susreta.Deo tebe ostaće kao trag
Mogao bih danima da pišem o odlascima.Obično dođu nepozvani,kada im se najmanje nadam;vrlo retko u pravom trenutku. Odlazili su ljudi iz mog života, iako baš i ne znam razloge za to.Suviše je kratak taj jedan život, da bih se protivio;Želim da budem izbor. Odlazili su dobri ljudi,vredni prisustva i ljubavi. Možda je i do mene.Ali
Hajde da gledamo zvezde.Hajde da ukrstimo prste,spojimo poglede i dišemo zajedno. Hajde da budemo jedno;Hajde da zatvorimo oči,a da otvorimo dušui zavirimo unutra. Hajde da se radujemo Suncu.Hajde da se ljubimo na kiši,da idemo tamogde nikada nismo išli. Hajde da se volimo.Hajde da ljubimo strasno,da se smejemo glasno,i da nam nikada ne bude dosta. Hajde ti
Bio sam umoran;Vreme je prolazilo sporo.I dok idu sati,svaki trenutak je večnost;a moja duša pati. Ona je tako lepo svirala.Svirala je za sebe,za prolaznike i za milostinju.Neuredna, ipak,imala je osmeh na licu. Ne znam da li je bila srećna.Sede vlasi kosebrojale su dane na ulici;Ali nije joj bilo drugeosim da svira. Sedela je na ogradi
Dvadeset je malo,ali ne znam za više.Dvadeset godina u dnevniku piše.Biti mlad je dobro,živi dok možeš;Život kratko traje,uzmi sve što daje.
