Ove godine,dvadeset i jedan danživeću sam.Nikome ništa neću da dam.Sam, u sebia i inače gde bi.Daću sebi sve,a drugima sebe.

Kapljice srećesada su većei donose mi mir.Mnogo je bolje;Više volim,više se smejem.Obrazi su mi toplijii ljubav me greje.Sve je to zbog tebe. Ti si zaslužna za moj osmeh.Zbog tebe sambolji čovek.Jednom si reklada me voliš;I ja ti verujem. Kao što moreima reku,svemir planetu;Tako me imaš i ti. Voleo sam te juče,volim te i danas;A sutra..Sutra ću

U moru praznih slikai golih zidova,umornih dušai sumornih stihova;Došla si ti. Kao prolećni vetari Sunce u zoru,nežno i tihoda ne čuje niko.Čak ni ja. I tako si blaga,zaista draga.Ljupka, mila,kao u snu vila;Ali ne, ne sanjam. Ako ikada zaspim,probudi me.Jer snove ćemo budnisanjati zajedno.

Mračna je noć; a dodir vašmi sada jako nedostaje.U ovoj noći mi ništa osim suzane preostaje.Nebeske kiše iz očiju sjajnihne prestaju da padaju;dok u tišini jecaj više nije stran. Samo jedan dodir sa nebaučinio bi čuda,ali zvezda večeras nema.Uz njih sam potpuno siguran;One su jedina snaga koja ne prolazi,jedina uteha koja uvek dolazi.Jedini sjaj noći

Sanjao sam te.Još uvek te sanjam;Prestao sam i da brojim. Budim se zadihan noćima,sa tobom u mislima,a mnogo je prošlo. Premda sam mrzeo to.Mrzeo sam noć u kojoj me posetiš i podsetiš da još si tu;a ipak otišla. Mislim da nikada nećešni sasvim otići.Ne jer ne želiš;ja ne želim. Ti si jedina koju sam ostavio,a koja

Nisam odavno pisao;Nisam imao o čemu ili nisam imao kome.Bio sam srećan. A onda,ponovo sam te ugledao;ponovo osetio, ponovo poljubio.Opet si se nasmejala. Zanesen dodirom tvojim,nepomično stojim;a srce da može, iskočilo bi. Sve je opet i sve je isto.Jedino smo mi potpuno drugačiji.

Ja sam ostao isti.Ne menja se kamen tek tako.Godina je malo da bi od stenenastao pesak; Ipak,dovoljno je godina davetar odnese ljubav. Posle ljubavi ostaje samo praznina;a prazninu ispuniće tišina. Čaša će razumeti;“U čašu može svašta da stane.”

Hiljade ispisanih rečine mogu dočarati osećajkoji me obuzme kada te zagrlim. Neumorno bih te grlioi zauvek ljubio; s tobombih se budio svakog jutra. Ti si moj tajni prolazkroz mrak; svetlostna kraju tunela kad izlaza nema. Ti si kompas koji me vodii ne dopušta mi da se izgubim.Ti si kompas moje ljubavi,moje sreće i mog sna.

Obraduj me kad te sretnem; Ja se ne radujem tako često,a srećem te još ređe.Ipak mi kolena klecajui srce snažno kuca kada mi priđeš. Nekada jedan trenutakmože zameniti sve izgubljene godine;A te godine zapravo ništa i ne promene.