Mama smrt laže da nije strašnaKako to praznina da ne bude strašna?Svaka smrt je strašnaI svaka smrt boliKad vene lišćeI kad umiru psiI kad u ratovima ginu deca I kad toj deci ginu roditeljiI kad osamdesetogodišnjak umre u snuI kad ptić ispadne iz gnezdaI kad pod frižiderom pronađeš stvrdnutu bubašvabuMrtvuI kad komšijskog mačka pregaze čistači

Moj najbolji drug ima plavu kosuI crne misliCele nedelje putuje do poslaAutobusom zaprljanih sedištaPod kojima napipava zalepljene žvake razuzdanih tinejdžera kakav on nikada nije bio Autobusom u kom se oseća memla i ustajali miris staraca što s dušom u nosu i s veštačkim kukovima danas možda poslednji put odlaze do pijaceMoj najbolji drug bi uvek

Da Vinči Vermer Modiljani Ništa Ovog puta nepoznati umetnik Nije lik Mona Lize Nema bisernih minđuša Niti dugog vrata voljene Beatris Ovog puta Slika je i više nego živa A i više nego mrtva Guši se Vodenom bojom Pod vodom Ja vidim jednu tešku glavu Na uskim ramenima Vidim dva srneća oka Trepću Uokvirena neurednim

Zar je toliko teško bilo Da mi umesto dve ruke I dve noge Izrastu peraja Da mi bledilo kože Zameni srebrna krljušt Sad bih punim škrgama živela život Ova naša pluća ponekad znaju da zakažu Da je sve pošlo za rukom Sad bih lutala dubinama mora Dok mi morska trava i alge golicaju stomak Spavala

Kako je divno Kad ti i tvoj tata imate lepo detinjstvo I to u isto vreme Pa ti on bude najbolji drug Pa možeš da ga pitaš Je l se sećaš ono Kad smo ti i ja bili mali Pa igramo slovo po slovo Pa smo zajedno učili da pišemo i čitamo Ja po prvi

Kažeš Imaš lepe oči Ali ti se pogled negde gubi često Gde to lutaš Šta to ima u tebi Tiho, Edipe Ja postavljam pitanja Ti rešavaš zagonetke Ne rešavaš zagonetke Ti rešavaš mene Rešenje si Otključavaš katance i okove I sve brave duše moje Ti si ključ Slobodna sam Svlačim kao košulju Mrske lavlje kosti

Stavljam te na ranu Da me zaceliš Da zarastem Kad prisloniš usne Da mi poljubiš Razderotinu na laktu Ja gušter postajem I dobijam sposobnost Regeneracije Izrašće mi novi rep I novo srce Kožu ljubiš Kožu menjam Tu gde tišti Tu gde boli Gde su boli

Milane, ruku ispruži Trešanja zrelih puna mi šaka Pa se pod trešnjom tu opruži I igrajmo se sve do mraka   Odmahuješ glavom, vremena nemaš Tebi se fudbal igra i gleda Pripazi samo da loptu ne progutaš Vidi koliki stomak ima moj deda   On je loptu progut’o jednom Al im’o je samo jedan zub

Skini me sa krsta Ti jedini umeš Da zaceliš moje stigme Moja si alfa i omega Od danas Krunu od trnja Zamenjujem Oreolom Krstim se u obliku prvog slova Tvoga imena Sa tri prsta U ime oca I sina I svetoga duha Amin I svaku molitvu tobom započinjem Danas Postajem tvoje jagnje A ti samo

Kažu mi Nema šta Stanje je takvo i takvo Moraš prihvatiti svet Ma neću da prihvatim Pa makar se sve okrenulo naglavačke Čujete li Neću Da prihvatim da glođem nečije kosti Da glođem svoje ostatke Da kao vi Gazim preko svojih i tuđih Živih i mrtvih Da nekog udavim u blatu Kako bih ja izronila

Meseče Nemoj noćas da me progutaš Već si se naduo Kao balon da si progutao A mene ćeš teško da svariš Mene svi teško vare Čak je i moj želudac osetljiv Intolerantna sam Na sebe Meseče Noćas nemoj da me sažvaćeš Moje kosti lome zube Čak i zlatne Zapašću ti među desne Dobićeš paradentozu Mogu