Isak Densen je rekao da je kafa jedini način da se premosti jaz između sna i stvarnosti. Poput nekog rituala, a rituali nisu ništa no kontinuirana radnja u kojoj razmišljanje o istoj vremenom isčezava. I kad god se taj jaz premosti dolazimo do zaključka da je stvarnost sama po sebi užasnija od onoga o čemu […]
Obožavam zalaske. Posebno one kada se Sunce spušta direktno u more. Kao da sa njim tada tonu sve moje brige i misli, ostavljajući me napokon samu, da uživam u tom trenutku što traje. Najviše volim što je svaki zalazak isti. Na svakom zalasku sam tu ista ja. Sunce koje gledam je uvek to isto sunce.
Da su ona vremena, sad bi se upisivali u spisak za more preko radničkih odmarališta. Sad nam kažu: „Lako je bilo vama!” I to je bilo letovanje na rate. Roditelji su imali siguran posao, pa im se imala od čega odbijati rata. Prevoz je uglavnom bio vozom. Bilo je jeftinije, a i komfor brate. Vagoni
U Beogradu je danas 37 stepeni, a u gradskom prevozu je tako da ti kada izađeš bude čak malo hladno. Ja se, ipak, vozim praznim, klimatizovanim autobusom, 40 minuta daleko od te vreline, a kako mi se odavde čini, svetlosnu godinu daleko od Beograda. Vozim se do prodavnice u susednom mestu, jer ova naša ne
Najlepši je prvi ulazak u more. Prvi u godini, a onda i svaki prvi u danu, pa onda onaj svaki prvi dodir tela sa talasima dok se probijaš kroz hladnoću plićaka. Plivam i smejem se. Svaki put kada uronim u tu vodu osećam da sam pobedila jedan delić straha, da mu barem malo prkosim. Zato
Na današnji dan, 26. juna 1980. izašao je prvi album grupe Azra. Tih dana kada se album pojavio , nas šestoro drugova iz gimnazije spremali smo se za prvo samostalno ljetovanje bez roditelja. Kupovale su se karte za Olimpik voz od Sarajeva do Ploča i vršile zadnje pripreme za naš put u Baške Vode. Krenuli
Осамдесет друга. Двоје заљубљених гимназијалаца последњи пут заједно. Концерт Атомског склоништа, албум Ментална хигијена, Серђо пева. Њени родитељи се спремају на селидбу у други далеки град. Уживају у музици, све је савршено, држе се припијено једно уз друго и певају, вриште. Нису свесни растанка. После четрдесет година успостављају контакт. Он иде у њен град да
U 16. vijeku je na Drini kod Višegrada izgrađena ćuprija. Most koji je preko Drine povezao dvije provincije Otomanskog carstva. Onu najdalju na zapadu, Bosnu, s ostatkom carstva. Most je zadužbina Mehmed-paše Sokolovića, a gradnja mosta povjerena je dvorskom arhitekti Mimar Sinanu. Stari arhitekta, Mimar Sinan-aga, u osmoj deceniji života, dočeka svog uvaženog gosta, Mehmed-pašu
Sunčeve zrake obasjavaju tek probuđene muškatle na ogradi balkona. Još usnule od polumraka koji jutrom nestaje s horizonta, one kao da se protežu uvis za poneki milimetar visine, radeći jutarnju vježbu istezanja. Između dviju rozih muškatli smjestila se i tamno narandžasta dalija koja bojažljivo promatra okolinu, nesigurna na koju stranu da se okrene. Kao da
Kad je u ratu granata pogodila krov naše kuće, lastavica koja je danima pravila gnijezdo pod strehom, unatoč požaru, ostala je u gnijezdu, na jajima s mladuncima. Nije odletjela. Požar se širio tavanom. Kuću smo jedva spasili. A ona… ostala, i spepelila se, štiteći svoju prašinu iz utrobe, neizleglu potomčad. Puno kasnije, otac je otpilio
1. Savršen dan Erik i deca se izuvaju i kao u vojsci ostavljaju svoje stvari na mesto. Valerija je već po ustaljenom rasporedu pripremila hranu dogovorenu prošlog dana. Volela je da komanduje a muž joj je to sa zadovoljstvom prepustio. Voleo je liderske sposobnosti svoje žene i često se šalio kako je promašila profesiju.
када је твоја туга моја туганоћи постају дуге и хладнеа дани скучени, тескобни и тихикада је твоја туга моја тугаја немам куд да идемносим те са собоми њу и тебекада је твоја туга моја тугадржим ти руку док невреме не прођеи молим бога да бар део терета пребаци на моја плећапола мени пола тебипа куд
