Volimo se slikati tako što uhvatimo mjesec ili sunce dlanove. Simbolika prihvatanja svijetlosti svemira i božijeg stvaranja, vječne ljubavi. I kada ne mislimo da smo božija djeca mi nehotice to ipak priznajemo. Možemo li živjeti bez sunca, može li biljka da raste, dijete da stasa, može li naš odlazak da dođe, a da nam neko […]

Maruan je Arap koji je došao iz Kuvajta da studira u Sarajevu. Visok, imao je kožu boje meda, ličio je na Omara Šarifa. Student medicine, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine sedamdesetih godina dvadesetog vijeka. Jugoslavija je tada bila članica Nesvrstanih. Međusobna razmjena studenata je bila i trend i obaveza. Arapu, Crnci i ostali stranci

Vreme između dva autobusa potrošila sam krenuvši kroz beogradski park. Dva sata čekanja odlučim da sve sa torbama odem do Balkanske ulice i poslastičarnice koja tu i dalje živi ili se samo nadam. Beograd uvek ima šta da ponudi, ukoliko mi sami ne tražimo. Nedelja. Jutro bez prolaznika. Uglavnom čistači čiste ulice, umorni pekari prodaju

U prohladno rano jutro žuti taksi kruži gradom.Taksista je profesor koji je ostao bez posla, sad svakodnevno prevozi ljude. Jutarnji raspored vožnje je postao kao režim autobusa. Svakodnevno isti ljudi čekaju prevoz. Lepa mlada žena crvene kose, u roza mantilu u crvenim štiklama, već uredno čeka i pokazuje znak mahanjem.To je sekretarica koja svako jutro

Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se

  To što krvariš znači da si žena.    Tetka je uzela štapić od sladoleda i namazala Ivani vreo vosak na nausnice. Tečnost se stvrdla u ćilibar, koji je tetka uhvatila za jedan kraj i cimnula. U pepeljari je ostavila zlatnu gusenicu, dlakavu samo s jedne strane.    Betonska terasa se usijala. Ivana je pritiskala

  Ovo je jedna turistička tura života. Putujemo kroz vekove. Obilazimo mesta najvećih stradanja, poprišta borbi, stvaranja kraljevina i pomeranja granica. Putujemo od početka milenijumima godina pre nove ere i sa početka nove ere stvaranje novih carstava i novih Bogova. Pomeramo granice načina putovanja od luksuznih aviona, preko raznih mogućnosti prevoza do pešačenja hiljadama kilometara

Да ли некад желите да умрете? Смешно питање. Знате онај осећај, кад желите да умрете. Ништа не чините, само желите! Жеља! Чаша сте и пуни сте до врха. И желите да је крај. А одспе се из вас. И тако у круг. Да ли има краја? Да ли некад желите да умрете? Тужно питање. Знате

Bio je petak kada su se zvanično razveli. Leto je bilo na izmaku, a u vazduhu se osećala tipična beogradska sparina. U lokalu je bilo sveže i zapravo prijatno, pa su ušli unutra i seli jedno naspram drugog, kao prijatelji koji se dugo nisu videli. Sećam se kada mi je pričala da je to bio

Beleška broj jedan I Mogli smo se da se nazovemo sinhronicitet u nastajanju. Ništa drugo nismo ni bili, ako me neko pita. Jedna simfonija koja nema korak napred, niti korak nazad. A voleo sam naše društvo. Nekako smo se upotpunjavali, sve želje postajale su ostvarive. Pa i one naglavačke. Bez premca, sve do jedne. Sve

1. poglavlje Susreti Postoji nešto što skrivam. Sad, dok Vas gledam u oči i čujem Vaš dah koji se seče sa rečima koje dolaze jedna za drugom, osećam da neću biti iskrena prema Vama, kada kao metak zbacite tišinu ka meni, u nadi da je ja presečem jakim tonom koji prenosi nešto nalik odgovoru na