Zaglavljen u popodnevnoj gužvi, autobus na liniji 23, lenjo se vukao kroz grad. Stajala sam oslonjena o hladnu metalnu šipku i posmatrala kroz zaprljana stakla. Sa druge strane prozora videla sam samo blede konture sveta koji juri. Ovu tišinu su prekinula dva muška umorna glasa. Jedan od njih je na javi govorio ono što mu […]
Posmatrajući bele pahulje, kroz prozore ušuškane garsonjere u prizemlju, Silvija je osećala kako joj se grudi stežu. Duboka teskoba se spuštala na nju, poput hladnog vazduha koji se neprimetno uvlači u sobu. Prozorsko staklo je bilo orošeno, a iza njega je grad izgledao mekano, kao da ga je neko ogrnuo belim šalom od kašmira. Okno
Sretale su se svako jutro. Jedna pospana i smrknuta kreće na posao. Druga stiže na posao. Umjesto pozdrava, ona donese ozračje čarobnog jutra. Donese svojim mirisom i bojama haljina, marama, šešira, tašni… Smrknuta progleda nekad od veselih boja, a nekad od gracioznosti pokreta kao da pleše, a ne korača. Sretale su se i kad se
05.11.2013. Samo jedan tvoj dodir je dovoljan da mi se izmakne tlo pod nogama.Kada si me zagrlio, vreme je stalo.Ne sećam se kada sam se poslednji put ovako osećala.Hoću da plačem jer ne bih smela da te imam.Da li je ovo samo trenutno ja ne znam, ali znam da je itekako istinito.Ja drhtim zbog tebe
Kad se birala opcija u koju verziju poslije smrti vjerujemo, uvijek sam glasala za reinkarnaciju. Čak sam imala razrađene teorije objašnjavanja svojih iracionalnih strahova. Pravdala sam ih zaostatcima strahova iz drugih života, koje sam živjela kao pripadnik faune, a ne ljudske vrste. Zabavne su te teorije bile drugima, iako su obično za sebe imali svoje
16.09.2013. Da li čuješ kako se tiho dovlači jesen?Skoro pa nečujno se šunja kroz poslednje sunčeve zrake po granama drveća.A leto odlazi kao da nije ni bilo.Počinje vetar. I kiša. Znam, nema me ali ja i dalje sanjam.Sanjam onu davnu junsku noć kada sam te imala tako blizu, a opet tako daleko.Počinju tužne priče. Šćućurena
Vrata su se primakla poput ušiju makaza i srebrni ključ je zaronio u ovalni cilindar goneći jezičak brave ka okviru štoka. Prvo jednom, a zatim još jednom. Na taj način gospođa Sniva svakodnevno je obezbeđivala svoj dom od provalinka pri odlasku na posao. Topot otkucaja štikli o stogodišnji beton otpratio je do kapije. Lili je
Papir položen na drvenom stolu, olovka zaoštrena, gumica čeka prvu pravopisnu pogrešku. Dobro jutro, moja buduća srećo. Oslovljavam te sa buduća, iz razloga jer se nismo upoznali, što nikako ne mora da znači da neće svanuti taj dan. Nismo si gledali u stopala, u ruke, lice, nismo se gledali u oči. Ali neka zakonom neobjašnjiva
Ne zna se sigurno koliko ljudi zna detalje biblijske bitke Davida protiv Golijata, kao ni brojnih drugih bitaka. Američka kinematografija se na primjer, potrudila da saznaju svi o borbi kauboja i Indijanaca. Balkanski TV programi i nastavni planovi istorije su podsjećali na uspješnost partizanske borbe protiv strašnih nacista, a tadašnji đaci
Dijagnoza kao etiketa, jer upravo takav je osjećaj dobiti je. Odjednom je određujuća veličina zapisana na etiketi, a malo ko se zapita da li je u pitanju kineski konfekcijski broj ili pak utješna US brojka. Obično je tu i nerazumljiva slikovna uputa o načinu održavanja. Iz ugla počasnog nosioca dijagnoze to su nejasne i okvirne
Gomila ljudi je šetala gradom koji je dobio novo i lepše ruho sa prvi prolećnim sunčanim zracima. Mart je mesec, početak najave nestrpljivo iščekivanog godišnjeg doba – proleća. Napolju, iza ogromnog staklenog prozora modernog restorana, smenjivali su se minuti i lica ljudi. Jedni su dolazili a drugi odlazili. Svi su ličili jedni na druge. Vuk
