Tamo iza zelenih brda, gde penušavi talasi grle obale, rasla je jedna maslina. Širila je ka suncu svoje grane, prepune zrelih plodova. Njene uvek žedne korene hranila je drevna zemlja, bogata starim i dobro poznatim pričama. Dok je vetar, iz dalekih i nepoznatih krajeva, uvek donosio nove, i njenom srcu draže priče. Svakog jutra galebovi […]
Najlepši je prvi ulazak u more. Prvi u godini, a onda i svaki prvi u danu, pa onda onaj svaki prvi dodir tela sa talasima dok se probijaš kroz hladnoću plićaka. Plivam i smejem se. Svaki put kada uronim u tu vodu osećam da sam pobedila jedan delić straha, da mu barem malo prkosim. Zato
Na današnji dan, 26. juna 1980. izašao je prvi album grupe Azra. Tih dana kada se album pojavio , nas šestoro drugova iz gimnazije spremali smo se za prvo samostalno ljetovanje bez roditelja. Kupovale su se karte za Olimpik voz od Sarajeva do Ploča i vršile zadnje pripreme za naš put u Baške Vode. Krenuli
Осамдесет друга. Двоје заљубљених гимназијалаца последњи пут заједно. Концерт Атомског склоништа, албум Ментална хигијена, Серђо пева. Њени родитељи се спремају на селидбу у други далеки град. Уживају у музици, све је савршено, држе се припијено једно уз друго и певају, вриште. Нису свесни растанка. После четрдесет година успостављају контакт. Он иде у њен град да
Alarm zvoni, jednom, pa drugi put, sekund nakon što počne da zvoni i po treći put, gasim ga i ustajem. 7h otkucava na satu, dok voda za kafu vri, ispijam je, na miru, u tišini, da bi nakon nekih petnaest minuta iz svoje sobe, glasno lupajući vratima, izašla moja ćerka i prekinula mi mir. Ćuti,
U 16. vijeku je na Drini kod Višegrada izgrađena ćuprija. Most koji je preko Drine povezao dvije provincije Otomanskog carstva. Onu najdalju na zapadu, Bosnu, s ostatkom carstva. Most je zadužbina Mehmed-paše Sokolovića, a gradnja mosta povjerena je dvorskom arhitekti Mimar Sinanu. Stari arhitekta, Mimar Sinan-aga, u osmoj deceniji života, dočeka svog uvaženog gosta, Mehmed-pašu
Sunčeve zrake obasjavaju tek probuđene muškatle na ogradi balkona. Još usnule od polumraka koji jutrom nestaje s horizonta, one kao da se protežu uvis za poneki milimetar visine, radeći jutarnju vježbu istezanja. Između dviju rozih muškatli smjestila se i tamno narandžasta dalija koja bojažljivo promatra okolinu, nesigurna na koju stranu da se okrene. Kao da
Kad je u ratu granata pogodila krov naše kuće, lastavica koja je danima pravila gnijezdo pod strehom, unatoč požaru, ostala je u gnijezdu, na jajima s mladuncima. Nije odletjela. Požar se širio tavanom. Kuću smo jedva spasili. A ona… ostala, i spepelila se, štiteći svoju prašinu iz utrobe, neizleglu potomčad. Puno kasnije, otac je otpilio
1. poglavlje Savršen dan Erik i deca se izuvaju i kao u vojsci ostavljaju svoje stvari na mesto.Valerija je već po ustaljenom rasporedu pripremila hranu dogovorenu prošlog dana.Volela je da komanduje a muž joj je to sa zadovoljstvom prepustio.Voleo je liderske sposobnosti svoje žene i često se šalio kako je promašila profesiju.Sama je spremala obroke
„Letnja noć… 16 maj… Zvonjava telefona… Udarac….” „To je sve čega se sećate?”, upitao je, pažljivo je posmatrajući. „Da, da mislim da je tako…”, odgovorila mu je. – „Zaprvo…”, dodala je stidljivo. – „Ne baš. Sećam se, glasova, koraka, sirena, mirisa asfalta…”, rekla je i u ruku uzela čašu u koju je prethodno sipala sok
када је твоја туга моја туганоћи постају дуге и хладнеа дани скучени, тескобни и тихикада је твоја туга моја тугаја немам куд да идемносим те са собоми њу и тебекада је твоја туга моја тугадржим ти руку док невреме не прођеи молим бога да бар део терета пребаци на моја плећапола мени пола тебипа куд
Jedan stariji čovek, (u svojim sedamdesetim godinama, reklo bi se na prvi pogled) sedeo je u svojoj stolici za ljuljanje boje slonovače i lagano se njihao. – „Dva časa je posle ponoći. Kasni su sati, sada svi čvrsto spavaju, sigurno. Ovo je moja šansa!”, rekao je i polako, ustao sa svoje stolice, ulažući i poslednji napor
