Svako jutro, većina se žali na neispavanost, nedovoljno sna, teško buđenje… Legitimno je požaliti se. I sama imam jutara kad alarm mog mobitela prije razbudi komšiluk nego mene, odgađam alarm kako bih stigla sve dnevne obaveze, ali 5, pa onda i 10 minuta se ujutro čini krucijalnim. Dok tražim kako odgoditi, a ne ukinuti alarm, […]
Ovo je nastavak, odnosno poslednji deo priče Rođena pod srećnom zvezdom i zajedno sa epilogom ima pet poglavlja. U ovom delu fokusiramo se na ostatak Aurorinog i Damjanovog života. Prevod svih reči i rečenica koje su na grčkom čekaće vas na kraju priče. 🫶 1. Idiličan život Kad se udaš za bogataša, lako se navikneš
Čovječe, ne ljuti se! Igra ili pouka? Sjećala se igre s porodicom kao dijete. Tata, mama, sestra i ona su sjedali za trpezarijski sto. Svečano su zauzimali svoja mjesta. Igra koja je počinjala smijehom i prijateljskim peckanjem, a uzbuđenje je bilo izazvano iščekivanjem zabave, ali i neizvjesnošću ne samo hoće li biti pobjednica, nego i
1. ŽIRAFA KOJA JE SPUŠTALA VRAT Žirafa je imala najduži vrat među svim životinjama, pa je hodala pognute glave kako bi se uklopila. Savijala je vrat, spuštala pogled i trudila se da zauzima što manje prostora, kao da će, ako postanje manja, konačno
Ciganče stoji pred vratima, čeka te da siđeš. Čeka te toliko uzbuđeno, kao da sutra ne postoji. Čak i potskakuje od sreće, poput malog kučeta. Nasmejano i nestrpljivo stoji ispred zgrade, sa očima širom otvorenim, punim nade, i cupka. Malo mu treba da zaigra ispred ulazom zgrade, toliko ga lako ponese osećaj sreće da mu
20.05.2014 Neko tek tako ušeta u tvoj životi promeni sve.A onda isto tako iz njega nestane kao da ga nikad nije ni bilo. I tebi ostanu pitanja.I slomljeno srce.Godinu dana sam gledala u tvoju slikua onda je u trenu sve nestalo.Neću više sebe da mučim.Idi i budi srećan.Ja nastavljam dalje sa svojim životom.Ali ću večno
Priča je ušla u širi izbor međunarodnog književnog konkursa „Hourglass magazine“, a objavljena je u zbirci priča „Carstvo reči“ Svake večeri šetam mostom. Stara navika. Nogu pred nogu prolazim pločnikom što me drži iznad nje – reke, mog mučitelja i moje utopije. Jednom ćemo biti jedno, ja i ona. Jednom će njena voda ispuniti svu
Zašto ljudi kriju bolest? Naravno, ukoliko sakriti mogu. Bolest, invaliditet, socijalna kategorija… Često vidimo da ljudi kriju. Ili bar pokušavaju sakriti. Mislila sam da je u pitanju stid, kao da je njihova krivica roditi se drugačije boje kože ili pogrešno posloženog dnk-a. Ne žele pričati o tome, ljute se ako se sazna… Ima i onih
Nešto kao pozdravna poruka/ napomena: Dragi moji, Evo mene ponovo sa vama. Obećala sam vam priču u kojoj je radnja smeštena u Grčku. Pa evo je. Ali odmah da kažem, ova priča ne može da se svrsta u samo ljubavne priče jer ima svega: i drame, i erotskih ali ne eksciplitnih elemenata, grčkog jezika, najmanje
Opisaše ih hrabro kao 9 krug pakla. Možda i jesu upravo to, mada zvuči malo prenapuhano čak i možda bogohulno. Ne mogu procijeniti, ali da se ne lažemo niko to i ne traži procjenu od mene. 😀 Ipak, hoću da vas pitam nešto što me buni. Koliko su ove grupe drugačije ili teže od bilo
Za PTSP svi znaju i imaju mišljenje o njemu, ali kad je socijalno poželjno i prihvatljivo priznati ga javno? U ratu možda i ne, ako nisi na ratištu, nisi nastradao ili izgubio baš sve. Šta se imaš pravo žaliti pored stvarnih žrtava? U neimaštini? Sve dok imaš krov nad glavom i komad hljeba, ne znaš
12.04.2014 Ti mene nisi razumeo, a ja sam htela večno da te držim.I htela sam da zajedno hodamo po recidok nam se zagrljene senke preplićuna odsjaju meseca.Ali ništa od toga nije bilo,niti će biti.Ja nisam kao drugi,u meni trenutak traje večno.I svi ti trenuci su ostali tamo u tvojim rukama i u tvojoj kosi.I ja
