Upoznali su se tokom studija. Brzo su postali cimeri i nadopunjavali su se međusobno. U ambiciji i ocjenama su se takmičili, pa se nekad činilo da uče samo zbog bolje ocijene od drugog. Ipak, u podstanarskoj sobi su dijelili i pomagali se. Pragmatični kakvi jesu, nisu kupovali duple knjige. I jedan drugog su podržavali, ali […]
Jutros u prolazu čuh žaljenje na povećanu gužvu u prevozu, kao i brzi odgovor “Dijaspora došla” kao logičan odgovor na sve probleme u kraju. Nemam klasične porodične “dijaspore”, već SAMO prijatelje koji više ne žive na Balkanu. Oni kojima porodica dolazi redovno ne priznaju moje iskustvo upravo zbog toga. Nemam prava žalbe na gužvu u
Magla je gusta, a boje su nestale. Drhtim iako ne pokazuje minus. Obučem se u toplu jaknu, ali ne stavljam kapu i rukavice. Ne želim da mi je udobno, samo da ne osećam zimu oko srca. Bojim se, ako se ušuškam, biće mi previše, možda čak i prijatno, možda se opustim, ali ću sigurno zaboraviti
Djetinjstvo Djevojčice su se igrale. Najglasnija među njima je predložila da se igraju Školice. Ostale su se odmah složile, a najtiša je samo rekla da ide da donese kredu. Brzo je donijela i počela crtati polja, ali druge djevojčice su joj uzele, jer su brže i urednije. Igra je počela i jedna djevojčica je bila
Vijesti u svim dnevno političkim medijima su da se u jednom dijelu države u knjigama istorije veličaju zločinci, dok se sa nekim sličnim vijestima samo s drugim imenima u susjednim regionima slične vijesti prenose. Učenici zaključuju da ne treba učiti “lažnu istoriju”, mladi ne upisuju studij o kojem više znaju njihovi roditelji, djedovi i mediji
Novembar je stigao i više ništa nije isto. Kada pogledam ujutro kroz prozor i vidim kako se sunce probija kroz jutarnju izmaglicu, znam da je toplo samo u sećanju, a da me napolju čeka hladan otrežnjujući vazduh. Ipak, moraću da izađem, nije valjda tako strašno? Svet na koji gledam i svet iz koga
07.02.2014. Nema više nijedne ptice,niti jedne reči,ostale su nedorečeneu obrisima vremena. Ili kroz maglu odleteletamo gde ih više nema.Ja se plašim da te pogledam u oči. Plašim se odletećeškao te ptice.I nikada te viševideti neću. Još jednom je sunce posiveloi tamne, guste graneostavile trag.I tvoja senka još uvek stoji tamo.Na brodu pored reke,pod zvezdanim nebomi
Vetar je šaputao kroz grane drveća, donoseći miris zime, u gradu gde su se ljudi više bavili glasinama nego stvarnim životom. Dok su drugi jurili po slepim ulicama pletući mreže osuda, Lara je nepomično stajala ispred ogledala u toploj sobi svog malog stana. Bila je odevena u haljinu koja joj je više ličila na oklop
Kraj radnog dana i potraga za običnom kesom. Iznenada je počeo snijeg, kad sam trebala dodati par papira osobi ispred kompanije. Od sreće i ponosa što u kompaniji od 20+ osoba nisam našla kesu, jer svi koriste papirne kese ili platnene cekere, previdjeh činjenicu da u 21. vijeku bilo koja institucija traži printani format kao
Da li ste sa nekim već delili poslednju litru benzina ili ćete uskoro, zavisi od toga koliko imate godina. Mi koji smo rođeni devedesetih ne znamo šta znače nemaština i sankcije ali znamo koje su posledice koje ostavljaju za sobom. Svi znamo za priče o praznim rafovima, mleku u prahu, bonovima i švercu preko granice.
1. poglavlje У Београду опстаје и данас, један, по закону, кажњив обичај. Истина, спроводе га малобројни, али самим тим што је и даље жив оснажује веру да ,,није све пропало кад пропало све је”.Свако јутро, у току радне недеље, пешачим одређену руту пре него што уђем у аутобус. То радим већ годинама. У свако годишње
Aerodrom je moje omiljeno mesto. Ako ste ikada primetili taj gusti, intenzivni vazduh kad u njega zakoračite, to je miris radosti studenta koji se vraća kući posle dugog polugodišta, nečije uzbuđenje zbog odlaska na predugo čekani odmor, miris hitnosti i neizvesnosti onoga što vas čeka na drugoj strani leta, a za mene strepnja i radost
