Zdravica Bila je to još jedna od onih hladnih, ratnih slobodno mogu reći gladnih zima. Zašto Bog uvek ugodi, da kada naiđe jedno zlo, pod ruku mu doda još nekoliko nikada mi nije bilo jasno. Škripa snega pod nogama, naleti oštre košave i debeo led na površini reke nisu hteli da popuste iako je već […]

Jednog lepog jesenjeg dana, dok je dremao ispod pečurke, osećajući prijatne tople sunčeve zrake na svom telu, pužić Miša je maštao o listu deteline koji je u tim momentima poželeo da okusi. Iznenada, neobična vrelina oprlji njegovo telo i on se prenu iz sanjarenja. Kada je otvorio oči nije mogao da poveruje. Njegova kućica je nestala.

Kiša je padala celu noć, ali je dan osvanuo blistav i prepun sunca. Hana je, uz veliki napor, odbacila sećanje na snove i na mamin osmeh iz kog su izvirivali zastrašujući, vučji očnjaci. Krišom je uzela dedine velike makaze iz fioke u hodniku i neki prašnjavi kanap iz šupe. Razmišljala je gde da pronađe staru

Откада знам за себе, у мојој се кући говорило да је деда порочан човек. Баба је стално викала: „Сваког јутра он мора нешто да попије. Па још пали и те цигаре, увек ми смрде све завесе.“ Највећи проблем се стварао када комшиница Марија дође на кафу, па онда случајно, кроз причу, дода да њен Митар,

Jesen je počela naglo i razvijala se nekontrolisano. Dan za danom je pljuštala kiša i tmurni oblaci su opsedali vidik kojim se volela opijati sa prozora svoje sobe. Nije ni čudo što joj je raspoloženje bilo grozno. Umesto slika spoljašnjeg sveta, pred očima joj je promicao film njenog života. Siva ulica i bljatnjavi sokaci. Sivo

Postojala je ta neka stara kruška u dvorištu njenih roditelja na koju nikad nije obraćala naročitu pažnju. Drvo je bilo veliko i čvornovato, a zbog starosti je slabo rađalo. Kruške bi vrlo brzo nakon što bi dostigle određenu veličinu padale na zemlju i onda bi ih njena majka sakupila i od njih napravila marmeladu, a