Tužno pile u kavezu plače.nožicama pravi u prašnjavom žitu tanane spirale.Mahnito, na tanke rešetke naskače.I doziva svojim piskavim glasom,nalik na živahnepastirske svirale. Ono je usamljeno. Dugi su mu dani.Pod je tako hladan, bezukusna hrana.U tamnim očima, bezdan neprestani.Nad glavicom lažnanadvija se grana. Ali jednog dana, dok lila je kiša,i crn talas se prosuonad obližnjim rekom, […]
Te noći, dok je ležao budanu svojoj maloj kući na velikom drvetu,sa zvezdanog neba, prepunog tajni,jedan je dečak ukrao planetu. Pa usplahireno gurnuo pod jastuknemirnu loptu, stisnutu u šaku,da ne probudi uspavane senke,svetlom što kroz prste se rasipa po mraku. I blaženo mislio o tomekako će sutra svom najboljem drugupokazati to blago, svetlucavi odsjaj,crvenu tačku
Lagala sam, znala si. I grešila, ćutala si. Krila sam, videla si. I bežala, čekala si. Ćutala sam, slutila si. Probavala, pustila si. Sad sam majka, uzor si. Jer, i kad sam odustajala… Ti nisi!
Prije mnogo godina, djevojka Maja je pronašla malu pticu. Čuvala je u kući kao da je član porodice. Ptica je radila sve što i ona. Bila je vesela, slobodna , radosna. Živjela je sasvim normalno. Pila jela spavala, cvrkutala. Letjela je napolju i vraćala se uvijek. Maja nije ni primjećivala tu malu pticu.Nekako se saživjela
Prošlost to su naši roditelji, rodoslovci. Prenosioci svojih priča na svoj način i ugao gledanja. Oni se sećaju da nasitnijih detalja gde je i kada šta bilo, ko je šta rekao. Spominju neke ljude koje upoznajemo kroz priču i shvatimo da su to neki nama bliski rođaci koje nikada ne upoznasmo.Makar da pronađemo rođake preko
Stvarala te. Nosila te. Rodila te. Dojila te. Od bola plakala. Uspavljivala te. Sedela pored tvog kreveca kada si bolestan. Budila se noću. Pokrivala te. Neprestano brinula. Spremala ti obroke. Hranila te. Čistila za tobom. Kupala te. Oblačila. Presvlačila. Učila te da hodaš. Da pričaš. Držala za ruku da ne padneš. Tešila kada padneš. Brisala
Баш је лепо кад си мали, па ти ништа тад не фали. У рукама имаш звечку и сунце ко играчку. Баш је лепо кад си дерле, звезде су ти као перле, а небо ти чиста стаза, јуриш попут Деда Мраза. Баш је лепо кад си дете, па ти мисли само лете, од планете до планете
Једног дана си пристала да ме под срцем носиш 9 месеци и од тог дана део сам твоје душе. Једног јутра пробудила сам се у твом наручју и од тог дана део си мог срца. То, једног дана, било је не тако скоро, али ти никада из мог срца ниси отишла. Ту си, ту те
Osvanuo je divan sunčan dan. Dino i Lino su se kao i obično posle doručka spremali za školu kad se u maminoj i tatinoj sobi začuo neobičan zvuk. Mama je odmah otrčala u sobu, a zatim se vratila i uzbuđeno saopštila: „Deco, izgleda da je danas poseban dan. Nešto čudno se dešava sa jajetom vaše
Због тебе верујем, Богови земљом ходе. Због тебе верујем, мушкарци умеју да воле. Због тебе знам, доброта и љубав увек победе. Због тебе знам, девојке за љубав не моле. Ти, који си сваки мој корак подржао, сваку моју идеју испратио аплаузом, сваки успех дочекао са осмехом, а неуспех испратио добрим саветима. Ти, због кога заиста
Držala sam je za ruku, dok je uživala u šećernoj vuni i poskakivala nasred Slavije. Uživala je u svakom trenutku i radovala se danu, Suncu, životu. Tada sam znala da sam uspela u svom najvećem poduhvatu. Biti majka. – Upitala me je šta je život? – Život je sve ono što proživiš u trenutku, danu
Dino je jutros ustao rano iz kreveta. Celu noć je sanjao kako ga na krilima nosi divovska ptica dok mu sa zemlje mašu mama Dušica, tata Dule i brat Lino, a još neizlegla sestra Dinalina radoznalo gleda kroz ljusku svog jajeta. Čim se probudio otišao je do kreveta njegovog mlađeg brata Lina i počeo da
