Због тебе верујем, Богови земљом ходе. Због тебе верујем, мушкарци умеју да воле. Због тебе знам, доброта и љубав увек победе. Због тебе знам, девојке за љубав не моле. Ти, који си сваки мој корак подржао, сваку моју идеју испратио аплаузом, сваки успех дочекао са осмехом, а неуспех испратио добрим саветима. Ти, због кога заиста […]
Držala sam je za ruku, dok je uživala u šećernoj vuni i poskakivala nasred Slavije. Uživala je u svakom trenutku i radovala se danu, Suncu, životu. Tada sam znala da sam uspela u svom najvećem poduhvatu. Biti majka. – Upitala me je šta je život? – Život je sve ono što proživiš u trenutku, danu
Dino je jutros ustao rano iz kreveta. Celu noć je sanjao kako ga na krilima nosi divovska ptica dok mu sa zemlje mašu mama Dušica, tata Dule i brat Lino, a još neizlegla sestra Dinalina radoznalo gleda kroz ljusku svog jajeta. Čim se probudio otišao je do kreveta njegovog mlađeg brata Lina i počeo da
Kada je moderno doba u pitanju deca često žele nešto novo što je izašlo na tržište ili su videli na reklami. U krajnjem slučaju u marketu dok ste išli u nabavku. Kako mi to možemo promeniti? Kako je do toga zapravo došlo? Moramo shvatiti da kao roditelj trebamo prihvatiti krivicu. Možda dete previše bira hranu
Bližila se slava Sveti Nikola, i Hana se radovala što su joj roditelji dopustili da slavu i novogodišnje praznike provede u vojvođanskom selu. Požurila je da se spakuje, ponevši sa sobom svoje klizaljke. Bez njih nije na zimovanje. A kod bake će joj biti prijatno. Imaju oni na selo i klizalište. A Hana je uživala
Gledajući druge portale, sajtove i druge roditelje verovatno se često pitaš kao i ja. Kako biti dobar primer svom detetu? Da li pravim prave korake jer znam da ih moje dete sledi? Složiću se sa vama. Meni je bilo mnogo teško. Postala sam mlada majka. Brinula sam se da li ću biti dobar primer svom
Danima je crtala leptire na zidu i bojila ih u plavo. Njena soba je ličila na vrt slobode, u kojem se izgubim svaki put, kad otvorim vrata. Učile smo jedna – drugu da je mašta jedina stvar koju nam niko ne može oduzeti. – Zašto baš leptiri Luna, upitala sam je? – Jer me oni
Летњи распуст је прошао неуобичајено брзо. Све време смо били код оца. Отац је изненада изгубио тај муком сречени посао, па је имао времена на претек. Мајка је нашла новог дечка и све време проводила код њега. Деда је био на мору, радио у неком ресторану и за два месеца јавио се четири пута. Баба
Носогор Пилу се окрену и учини му се да је негде погрешно скренуо. Ништа што је његово крупно око могло да види није му било познато. Затрепта још једном својим дугим трепавицама и уздахну. – Сто му заврнутих репова антиполе! Мрско му је било да се враћа и он храбро крену у непознато. Тумарао је
– Мама, опет су јој су угасиле очи. – Не брини, само буди стрпљива. Вратиће се светло у њих. Само буди стрпљива. – То кажеш мени, или себи? Мама је погледала у уско лице своје девојчице. Није никад помислила да ће имати овако уско лице док је била мала. Округла, светле пути, коврџа боје меда
Otac bi nas uvek požurivao kada bismo kretali negde. Mama bi baaaaš u tom trenutku shvatila da mora da ušije čarapu i da kane malo laka za nokte da se rupa ne proširi. Brat bi se baš tada zaigrao a ja bih bila izgubljena u vremenu i prostoru, opasana zidinama u sobi ogledala. To je
Tricikl piči. Puste ulice prekrivene blatom iz šume, ljudi vuku drva, grabe se. Valja se spremiti za zimu. Po poljanama po koja krava mršava i u sreh. Piči tricikl preko blata, preko izmeta konja. Maleni vozač tek izašao iz pelena pozdravlja komšiluk. Od kuće do prodavnice nema ni pedeset metara ali vreme se zaustavi svaki
