Pišem pesme i priče. Volim i male forme koje traže disciplinu: Fibonačijeve pesme i romboide, haiku, senrju i tanku. Napisao sam i nekoliko kraćih proznih dela.

Sa haikuom imam poseban odnos. Sednem da napišem nešto o prvom mrazu ili trešnjinom cvetu, a tri stiha kasnije pesma je o komšiji koji buši zid u nedelju ujutru. To se, srećom, zove senrju, pa se pravim da sam tako i planirao.

Kao čitalac najviše volim tri književnosti koje na prvi pogled nemaju ništa zajedničko: viktorijansku, klasič englesku i japansku. U svom pisanju pokušavam da nađem mesto za oboje. Od naših pesnika najbliži su mi oni stariji, s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka.

Ako vam se neka moja pesma ili priča dopadne, ili ne dopadne, napišite mi. Rado razgovaram o knjigama. Ako primetite da je neki moj haiku zapravo senrju, slobodno mi javite, verovatno ste u pravu.