3. Tanjin strah
Tanja je sedela u dnevnoj sobi zagledana ko zna gde.
Valerijin muž Lazar ju je zagrlio: O čemu razmišlja ova pametna glavica?
-Ni o čemu posebno.
-E sad me stvarno podsećaš na tvoju tetku.
-Da li je voliš čak i kad je nepodnošljiva?
-Da. Mada joj to ne govorim često. Draga moja, muškarci retko pokazuju emocije. Kad ih pokažu, znaj da im je stvarno stalo.
-Zato si pristao da se doselite u Beograd?
-Neke ustupke moraš da praviš. Znaš, tvoja tetka je divna žena ali bi morala više da veruje u sebe i svoje sposobnosti, jer može mnogo. A kad to konačno shvati, samo nebo će joj biti granica.
-Možda se boji.
-A šta plaši tebe? – Lazar je kao i uvek bio direktan.
-Da se zaljubim u nekoga ko želi decu.
-Tanja, ti ne želiš decu?
Odmahnula je glavom.
Lazar je uzdahnuo: Baš kao i tvoja tetka.
Zbunjeno ga je pogledala što ga je nateralo da nastavi: Nisam imao pravo da je nateram da rodi. Zato mi se čini da nekad mrzi Alekseja jer vidi mene u njemu. Znaš šta? Samo slušaj svoje srce i idi ako nisi srećna. Ne daj da te iko ograničava. Leti i fizički a ne kao Valerija samo psihički.
-Ona tako beži.
-Znam. Ali ti si hrabrija i to iskoristi.
Teča je otišao u svoju sobu a Tatjana pustila grčku plejlistu na slušalice. Pogledala se u ogledalo i shvatila da se osmehuje.
Prelepa priča.
Hvala ti draga moja ♥️