Unina treća sreća

2. poglavlje

-Kako se osećaš?-upitala je Unu njena starija sestra Lena.

Prošlo je godinu dana od “venčanja”a Una nije psihički pala, mada niko nije smeo da pominje Marka.

-Dobro sam.Posao me dosta okupira.Znaš, upoznala sam jednog dečka, zove se Andrej i radi sa mnom u kancelariji.

-Nastavi, hoću da znam.

-On voli mačke, poklonila sam mu jednu za rođendan.

-Okej, dalje.

-Šta dalje?

-Una ne pravi se luda!Umalo se nisi udala znaš valjda šta dalje.

-Andrej i ja smo pre svega prijatelji.

-Niste još spavali?

Una se zacrvenela a Lena nastavila: Znači jeste?

Una klima glavom.

Koliko dugo ste par?

-Tri meseca ali to niko ne zna.

-Znači tajna veza?Pa slatko.Drago mi je da si srećna, zaslužila si sekice.

*         *          *

3 godine kasnije

Unina i Andrejeva veza je napredovala i došlo je vreme da se Una preseli kod svog verenika.Dok je pakovala poslednje kutije, Una je zamišljala kakav će biti njihov zajednički život.Bila je radosna i uzbuđena a onda joj se telefon oglasio.Stigla joj je poruka sa nepoznatog broja:On nije samo tvoj, malo je i moj.H.

Mislila je da neko pokušava da se našali pa se vratila pakovanju.

-Bebi,jesi li spremna?-Andrej se pojavio na vratima.

Okrenula se ka njemu i pružila mu kutiju:Ljubavi, stigao si.

Uzeo joj je kutiju iz ruku i upitao je:Jel sve ovo nosimo?

-Da.Ma šta je to samo tri kutije, moglo je da ih bude više.

-Sreća pa nije.-našalio se.

Šala.To ju je podsetilo na poruku koju je dobila.

Glupa, neslana šala-pomislila je i odlučila da više ne misli o tome.

Dok su se vozili Uninim autom slušali su muziku i ćutali.Voleli su da se fokusiraju na druge stvari,retko na priču.

Namćor našao namćora.Lena ih je zezala.

Svi su se složili da su bili pravi par.

Kad su stigli , Andrej joj je pomogao da unese kutije i otišao do prodavnice.

-Idem da nam kupim nešto za klopu.

Una je ostala sama.Dok je raspakivala prvu kutiju, primetila je nevešto sakrivenu plavu tkaninu ispod kreveta.Uzela ju je i raširila.Srce joj je na trenutak stalo:u rukama je držala čipkanu, svetloplavu svilenu spavaćicu.Znala je da nije njena,niti da bi joj Andrej kupio tako nešto.

Vođena sumnjom, ustala je i krenula po kući tražeći dokaze -tragove druge žene.Ušla je u kupatilo gde je zatekla pola bočice šampona za riđokose.Andrej, njegova sestra pa ni ona nisu imali riđu kosu.Pored šampona našla je i bočicu plavog laka za nokte -tu boju Una ni u snu ne bi kupila a kamoli koristila.

Otišla je u sobu i počela da vraća stvari u kutiju.Pokušavala je da se smiri,kad je izvukla poslednju kutiju u hodnik a onda začula Andrejev glas.

Pričao je telefonom:Čuj, pozvaću te kasnije.Tu mi je sestra,da moja sestra Una.Vidimo se Hana.

Tad joj je sve postalo jasno.Zahvalila se i Bogu ali i Hani što je ostavila par svojih stvari.

-Gde ćeš bebi?-Andrej ju je zbunjeno upitao.

-Dobro ti znaš gde ću, idem svojoj kući.

-Ali zašto?

Umesto odgovora Una ga je gađala stvarima koje je pronašla.Andrej je svaku stvar pažljivo uhvatio.

Žao mi je.Una,neću da te lažem.Proveli smo dosta vremena zajedno i ja više ne osećam ista osećanja kao na početku.Sad te gledam kao sestru,žao mi je ali tako je.

-Dokle si mislio da me lažeš?Zašto mi odmah nisi rekao za nju?

-Znam šta ti je Marko priredio.

Ta rečenica je bila okidač za Unin bes:Pa si hteo i ti jel?Da vidiš kako je?Kako je to kad mi obojica slomite srce?-udarala ga je pesnicama po grudima a on se nije branio.

Kad se smirila nije bilo suza ali razočarenje nije mogla da sakrije.Skinula je verenički prsten i stavila ga na stočić u hodniku.

Srećno ti sa njom.I pozdravi je,zahvali joj se u moje ime što mi je otvorila oči.

Una je sa poslednjom kutijom izletela iz stana i uletela u svoj automobil.Vozila je dok su joj se oči punile suzama.

Kad je konačno ušla u svoj stan, povukla ga iz oglasa, raspakovala se,zavukla se u krevet i dozvolila sebi da se konačno isplače.