Unina treća sreća

6. poglavlje

Probudio se pre nje i posmatrao ju je kako mirno spava.

Volim te bebi-prošaputao je gledajući je u sanjive oči koje su se ispunile suzama.

Šta ti je?-zbunjeno ju je upitao.

-Molim te,nemoj tako da me zoveš.

Davidove oči su potamnele kad je kroz zube izgovorio:Koji ti je od ta dva kretena ogadio taj nadimak?

Pokušala je da ga smiri poljupcima:Ljubavi,više nije važno.Važni smo samo mi.

-Nisi me ubedila, znaš.

-I sad si besan,zar ne?

-Una,zašto se ne preseliš kod mene?Videla si živim sam,nema ni jedne ženske stvari.

-Davide,još uvek je rano.

Besno je ustao,prste skupio u pesnice:Ja nisam Andrej i neću te izdati kao on.

-Nisi ali …-spustila je pogled.

Tad je njegov bes eskalirao:Znaš šta Una?Ti si ta koja živi u prošlosti i neće da pusti da njih dvojica budu konačno prošlost!Hej,tu sam,vidim te,borim se za tebe,vratio sam se u život zahvaljujući tebi.-mlatio je rukama po vazduhu objašnjavajući.

-Andrej me nikad nije udario a ti hoćeš.

Došao je do nje,seo na krevet i zagrlio je:Neću te povrediti nikada.Znam da ti treba vremena,ali želim da znaš da sam uvek tu za tebe i da ćemo kroz sve proći zajedno.Šta kažeš mala,daćeš sebi šansu?

Klimnula je glavom,kroz suze:Prvi put u životu da verujem nekom muškarcu,Davide, nemoj da me prevariš.-podigla je svoj crveno nalakirani kažiprst.

David se nasmejao:U redu,opasnice.

-Znaš,žao mi je što ne mogu da ti se posvetim u potpunosti.

David joj je polako podigao glavu i naterao je da ga pogleda:Princezo,ja sam taj koji treba da  se posveti tebi a ti ćeš biti potpuno posvećena našem detetu…