Nedavni sajam poslova me je podsjetio na traženje posla u neka druga vremena. U suštini, jedina poveznica je što je izvjesno da se neko sigurno zaposlio zahvaljujući sajmu, a sve ostalo je puno drugačije nego prije 20+ godina. Svjesna da će mlađi misliti da je ovo iskustvo prenapuhani sarkazam, usudim se podijeliti. Nije to novostečeno […]
Kvar TV aparata izazva paniku među bližim ljudima, pa i sama pomislih da je to velik problem. Zvanično u svakodnevnim razgovorima, većina ljudi govori da ne gledaju TV, već samo web i Netflix. Opet su nekako vidjeli sve aktuelno na TV programu, ali… Slično potvrđuju i zvanični podaci. Premda Netflix nemam (čitaj: ne
Nova aplikacija javnog gradskog saobraćaja – vijest i pohvala na svim medijima. Realno i jeste veliki napredak za naš grad, posebno kad zanemarimo činjenicu da smo davno proslavili ulazak u 21. vijek, ali nećemo biti sitničavi. Testiramo je polako, pa krenemo od najrjeđih linija, čiji je raspored najdragocjeniji, jer nemaju puno alternativa. I tako i
И мени тако срце броји, потеклу чежњу кроз вене, у пламену ватре оно кроји, незнану судбину за мене. И тако је мени срце стало, уздахом који болно је застао, у грудима куцати је престало, за њом без живота ја сам остао. И тамо негде остаје сећање, на све што једном прође, кроз моје
Hladno je, zašto je tako hladno? Ne mogu otvoriti oči, nemam snage u rukama, a ni u nogama. Zvuk, mogu čuti zvuk prirode, negde sam napolju, mogu čuti ptice kako pevaju, lagani šum vetra, psi koji laju…ali zašto je tako hladno? Ponovo sam pokušao otvoriti oči, ovaj put sam uspeo. Mogao sam čuti neki čudan
Irina je bila Ruskinja koja je došla u Srbiju za vreme bombardovanja 1999. godine. Imala je pasoš u kojem je pisalo da ima 25 godina i da je krojačica. U stvarnosti, bila je školovani obaveštajac-operativac, govorila je šest jezika, imala dva fakulteta završena i 38 godina.Otkrila je da je njen nadređeni korumpiran i – naivno
Људи на копну не знају шта се дешава на мору на пучини незаштићеној од оркана талас криви површине нико овде није сигуран у том тренутку маштам о рукама које су копно и образима као о облацима на којој се кожа одмара ветар ме разноси ширинама обухвати ме да ме буде
Putujem za Bosnu Dok s prtljažnim mislima koračam,Poneku istinu, vukući je, shvaćam.Ja već dugo u Bosni ne živim,Pa kada joj i idem, ja joj se ne vraćam. Putujem za Bosnu, dragih lica vitraj,Moga roda bilo, moje duše titraj.Dade mi prezime i plov mirnim počinkom.Ali čudan vjetar načini me posinkom. Putujem za Bosnu, jer rane njene
Lako je kada se zapne o igračkeili o oblak u nekim snovimau kojima imaš krila.Tada padaš, dugo, sporo—čak i zemlja ustaje da te privije uz sebe.Ožiljci su tada plitki;samo koža plače za tobom. Teško je kada sesapleteš o nečiju sudbinukao o svoju glavu.Tada se kače olovna krilai leti se utrobom sebe.I ne spava se, a
Rodio se u imućnoj porodici. Majka je bila iz ugledne školovane porodice, a otac potomak vještih zanatlija i još vještijih trgovaca. Kako red i tradicija nalažu, prijatelji i porodica donesoše poklone i blagoslove. Vrlo često su donosili i dukate među poklonima, jer bogatim ljudima se sa skromnijim darovima ne može ići. Imućni roditelji nasljednika skloniše
Bio je to lagan zadatak, a uniformisanih policajaca jednak broj kao i broj svjedoka. Našalili su se što su dočekali i takvo čudo i razmišljali kako da se rasporede, prema polu, dobi ili autu koje su svjedoci vozili i skoro uništili. Najstariji policajac je odabrao svjedoka koji je imao najviše povrijeda, pa je tako sada
Da li je život nekad protiv nas, Baš kad tražimo slamku za spas, Ili kad tražimo bar tračak nade, Zamišljeno gledajući vodopade? Ili smo mi sami protiv života, Onda kada nestane njegova lepota, Onda kad smo neprijatelji sami sebi, Kada ni slatkiši pomogli nam ne bi? Ne ignoriši nikako pčela roj, Koje tad
