Uvod U svijetu koji nas često uči da težimo savršenstvu, da se mjeri vrijednost kroz tuđe uspjehe, i da je ljubav nešto što se dobija spolja,zaboravljamo na najvažnije – Ljubav prema sebi. Ovo nije samo zbirka citata,već tihi razgovor sa tobom,ženom koja se ponekad osjeća nesigurno,plače u tišini, ali koja u sebi nosi neizmjernu snagu […]
Ispod drveta lipe, na staroj drvenoj klupi sedeo je starac sede kose i guste srebrne brade. Veče je bilo prohladno, te se starac ogrnuo vunenim ogrtačem. Pored njega je svetleo fenjer; njegov mali prenosnik letnje svetlosti u prohladnoj jesenjoj noći. U ruci je držao grožđe; to voće je bilo njegov zaštitni znak, jer mu je
Невидљивом силом вођена, речима посвуда улива смисао, сврха је та због које је рођена- душа коју води песничка мисао. Опире се, све до слободе сеже, истину да каже, сваки пут кад збори, гласом који нико не може да јој веже- за оне речи песме праве увек се избори. Ни под снагом лажи не
„Pisma iz Tišine“ U Njemačku je otišao tiho, bez suza, bez buke. Samo je rekao roditeljima: „Biće to za naše dobro.“ I otišao. Zvao se Luka. Imao je trideset i šest godina, dvoje starih roditelja u malom selu kod Banjaluke i jedno srce koje je ostavio prije deset godina – njoj nije mogao ni
Uvod U jednom malom gradiću,negdje u Bosni, među brežuljcima i starijim kućama,uličicama uskim ali jako romantičnim,prepunim cvijeća,započela je jedna ljubav. Ljubav koju niko nije odobravao. Ona – Amina,i on – Marko. Amina,tiha osjećajna djevojka,iz tradicionalne muslimanske porodice koja je čvrsto držala do običaja, a Marko, vedar, pronicljiv mladić, pravoslavne vjeroispovijesti, sin lokalnog sveštenika. Upoznali su
Чекати још једино знам,са ватром у мени,из ока што букти;чекању да је крај — спознам,кад угледам лик њени. Колико још чекати остамом уморном телу, што клоне?И кад чекању буде доста —на њене очи, оне? Забукти ми из ока,кад њу угледам — бивам;и тад још спознам —будан, да не снивам,и како душу већ јој знам.
Meni logika nikad nije bila naklonjena kao ni ja njoj Logično Imala sam peticu i na polugodištu I na kraju godine Iz teorije Ali životna praksa mi je bila Kontradiktorna. Autodestruktivna Zaljubljivala sam se pogrešno naivno i bezrezervno Ponekad dajući ljubav onom tko je još nikada nije okusio Takvima je ona teško padala na želudac
Ulazim u sobu. Svetlo je ugašeno, vidi se koliko dopire spolja, neki je sumrak i koliko obasjava svetlo iz hodnika. Ona sedi na podu i boji bojanku. Ima 4 ili 5 godina. „Kaži mi Zoko, šta ti želiš? Zašto to kriješ od mene?“ „Ništa…“ – odgovara polako, glasom koji ti stegne srce. Priđem joj i
Sanjati snove velike kao zamak , ili male kao kocka čokolade. Svejedno je. Bitno je da sanjaš. Da si sanjar. Sanjar koji deli sa drugima svoje snove. Ili onaj koji ih čuva samo za sebe duboko u svom srcu. Snove prepune ljubavi i radosti. Ne prestaj da sanjaš. Ne prestaj da budeš sanjar. Jer život
Sretale su se svako jutro. Jedna pospana i smrknuta kreće na posao. Druga stiže na posao. Umjesto pozdrava, ona donese ozračje čarobnog jutra. Donese svojim mirisom i bojama haljina, marama, šešira, tašni… Smrknuta progleda nekad od veselih boja, a nekad od gracioznosti pokreta kao da pleše, a ne korača. Sretale su se i kad se
Februar 9:10 Uveče, Dnevnik: Zdravo! Ja sam Aleks, skoro smo ja i moj prijatelj Ben došli na ideju da uradimo jedan mali eksperiment dok je on na tako reći odmoru haha, uskoro ide da devojkom u Egipat i tamo će biti dve nedelje. Dok je on tamo odlučili smo da po prvi put u našim
Ne volim novembar. Uvuče se neprimetno kroz kožu. Hladno je. Donese neki nemir i natera te da se zapitaš o životu. Natera te da gledaš u kapi kiše na prozoru i razmišljaš o prolaznosti. Da počneš da se bojiš. Da ti vrti misli u krug, bezazlen na prvi pogled, a onda opasan. Pa se zabrojiš
