U jeziku bogatom poput našeg, od književnog do kolokvijalnog, od školskog do šatrovačkog, uvijek mi je nedostajala prava riječ za medicinskog brata. Uvijek osjećaj da je nisam pravilno rekla što ne bi prvi put bilo. Češći susreti sa oba spola na tom radnom mjestu ponovno su podsjetili na tu dilemu, ali otvorili i nove. Zašto […]
Kad se birala opcija u koju verziju poslije smrti vjerujemo, uvijek sam glasala za reinkarnaciju. Čak sam imala razrađene teorije objašnjavanja svojih iracionalnih strahova. Pravdala sam ih zaostatcima strahova iz drugih života, koje sam živjela kao pripadnik faune, a ne ljudske vrste. Zabavne su te teorije bile drugima, iako su obično za sebe imali svoje
Људи без морала, за моћ образе дали, из очију светла у мрак пали. Не пробуђених број, принуђених и немих у борби тој, не чују песму истине пој. Збуњених пред лажима број, у мраку изгубљених, остављених и не заборављених, светлошћу пробуђених, придружују се борби тој, заједно слушамо песму слободе пој. Људи, за нас
Пролеће буди овај овде цвет, Буди се из сна читав свет, Лептир потом слеће И нема радости веће! Буди се овај наш свет, Ласта с југа назад долеће, Она зна да стигло је пролеће! Своје јато назад у путу среће, Зар постоје радости у свету веће? Пакују се снегови у вреће, Биће родан виноград године
kad ne znaš kuda ćeš, bolje i ne kreći bez avionske karte ne pakuj teške kofere i ne ostavljaj iza sebe ono čega se bojiš da te neće čekati, ako odlučiš da se vratiš nije lako preći okean i bezbroj zemalja kada vreme nije na tvojoj strani i kada ti koreni koje si pustio ovde
pišem ti izdaleka, putovanje je bilo prilično neugodno koferi su bili pretrpani i teški voz je došao ranije a na peronu bilo je studeno mahali su no nisam se osvrtao u glavi mi je odzvanjala škripa šina i eho glasova koji su dozivali moje ime bilo je kasno voz je već krenuo nema kajanja, nema
Шетам, сузе теку, право сливају у реку, жеља за правдом покреће, Земља стати мора да се окреће. Све мора да стане, побуном на лаж, истина нек устане, за живот бољи да постане. Шетам, пут је дуг, уз мене иде и чува ме друг. Земља је стала, за живот да би постала, не окреће се више
26.08.2013. Leto je pri kraju i noći su sve hladnije, a tebe nema.Hoću još jednom da vidim taj tvoj stidljivi osmeh i te velike oči boje kestena i da ćutiš.Svakog dana mislim na tebe.Da li ću ikada znati kakav je osećaj držati te?Samo želim da mi budeš blizu.Vreme prolazi, a ja tonem sve dublje.Da li
Spreman za poletanje, ogroman, blistav, sa svojim dugim krilima, avion je čekao putnike. Bio je to jedan od novijih modela British Airways, i dve devojke, jedna brineta, druga plavuša sa zelenim očima, zadivljeno su gledale u avion. Nije im bilo prvi put da putuju van države, ali bilo im je prvi put da idu u
nikada nećeš saznatikako si mi cureo niz nogukad si mi odgovorio na porukunikako smo vodili ljubavi kad nisi bio tumoja je šakapratila tvoje tragove ni kako sunakon što više nije bilo rečiusledililepljivo dugi daniu kojimaja sam prala zube i stajala na semaforui mislila na tebesvaki sekund želećida se naše misli susretnumakarti misliš na menea u
Ti si poslednji beogradski frajerZbog koga mi se otope kolenaSrce poleti u grlo, želudac potone u peteZbog koga od akrobate postanem šeprtljaI prospem tašnicu ispod stola Ti si poslednji cool tipO kome sam sama maštalaMaštanjem se opijalaČiju sam estetiku obožavalaZa kim sam žudelaŽudnju na sopstvenoj koži gasila Ti si poslednja moja fantazijaZbog koje sam žalilaŠto
Kad stare rane iznenada zabole, I ostave te oni što navodno te vole, Kad izgubiš se na putu ka sreći, Sam ćeš sebi biti oslonac najveći. Osetićeš veliku u duši prazninu, A spas ćeš potražiti u hlebu i vinu. Izgledaće kao da sreće nema više, Ali sunce uvek dođe posle kiše. Ostaće pored
