Prati svoje snove
Niko ne zna šta ga čeka, šta tajna budućnost nosi, možda negde iz daleka, neko sreću ti donosi… Za nastavak ovakvih i još interesantnijih pesama, moguće poručiti knjigu. Grlim, H 🌸
Manifest u vidu meta-poeme
1. poglavlje PROLOG Vetar će nam doneti jutro. Doneće nam dim iz pepeljare, isparenja posle kiše kasnih monologa. Nije da je ishod ustoličio predmet pesme. Nije da smo bolje birali reči koje nećemo izgovoriti. Mogli bismo dati temu ili svetlost. Ko smo mi da budimo. Nema ptica za taj kavez. Bez razloga se dižu spomenici.
Meni je vrijedilo
I kad nas nije štedilo I kad su nam krila rezali Tebe za zidove vezali, Meni je vrijedilo. I kad nas je đavo razarao Kad nam je srca kidao i parao Kad su nas razdvajali, A mi se kroz staklo smijali Kad su nam drugi otkucali zadnji čas Mi smo satove slupali Kad nas
Tradicija
Maruan je Arap koji je došao iz Kuvajta da studira u Sarajevu. Visok, imao je kožu boje meda, ličio je na Omara Šarifa. Student medicine, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine sedamdesetih godina dvadesetog vijeka. Jugoslavija je tada bila članica Nesvrstanih. Međusobna razmjena studenata je bila i trend i obaveza. Arapu, Crnci i ostali stranci
Mir u tvom osmehu
Mir u tvom osmehu U tvom osmehu pronalazim mir koji mi nedostaje, volim te više nego što reči mogu izraziti, više nego što srce može podneti. Nedostaješ mi kao da sam izgubio sunce iznad horizonta, samo u tvom osmehu, pronađem svetlost
Tatina himna
Ne bacaj, kćeri, perle pred gladne zveri.Zidove imaju tamo gde su ljudima dveri.Tebe, kćeri, čeka četa golubova!Svirce imaš pored svojih stolova.Lahorne krilate odore za te peglaju.Gnezda topla, soli i hleba,Visoke bačve pune vina rumena,Sreće trice i par grumena zlata.Veruj što ti kaže stari tata! Bacaj, kćeri, osmehe pred zveri.Neće znati od svetlosti kud da krenu
Dok nas smrt ne razdvoji
Tako bi noću šetatala dok svi spavaju. dok je za spavanje i opuštanje termin. Za ljubavne igrarije i pomahnitale poroke, studentske nauke , igranje igrica dok spavaju roditelji i žene. Za zatvorena vrata i prozore. Poneki odškrinut zbog klimakteričnih muka. Dok se diskretna svetla vide i majka nosi noću bebu dok se nečija bolesna
Majmunski Isus
To što krvariš znači da si žena. Tetka je uzela štapić od sladoleda i namazala Ivani vreo vosak na nausnice. Tečnost se stvrdla u ćilibar, koji je tetka uhvatila za jedan kraj i cimnula. U pepeljari je ostavila zlatnu gusenicu, dlakavu samo s jedne strane. Betonska terasa se usijala. Ivana je pritiskala
Knjiga je govor u sebi, za tebe
Jutro je davno svanulo, kasno se budim i ustajem u praznom stanu. Misli me vode i dok nemirno spuštam polupopijenu čašu čaja na kuhinjski pult, noge mi već lete ka tavanu. Kroz more kutija, albuma i kofera provlačim se do kraja. I dok mi svaka stvar budi buru sećanja, nijedno ne nadmašuje sećanje koje si
Šah-mat
Vreme je da te sahranim Bez opela Opela su za one dostojne poštovanja Ja poštovanje prema tebi Budućem pokojniku Nemam ni pod noktom A imam duge nokte Vreme je da te sahranim Bez upaljenih sveća Neću ja da osvetljavam put tvojoj duši Ti si želeo da igraš šah Za to, budući pokojniče, ja nemam
Balkanska ulica
Vreme između dva autobusa potrošila sam krenuvši kroz beogradski park. Dva sata čekanja odlučim da sve sa torbama odem do Balkanske ulice i poslastičarnice koja tu i dalje živi ili se samo nadam. Beograd uvek ima šta da ponudi, ukoliko mi sami ne tražimo. Nedelja. Jutro bez prolaznika. Uglavnom čistači čiste ulice, umorni pekari prodaju
Noćni smešak
Dok se kišne kapi sustižu, dok nebo teško diše, povremeno sijalica trepne,kao da se zagrcnula. Slučajno oko mi maglu na prozoru okrzne. Mogla bi napisati nešto,da mjesec me zapamti. Jer evo ga viri krajičkom oka i namiguje. Ja mu nacrtam smajli , on se osmehne i pobegne. Jasminka Nikolić ex Brdarević