Ovo je nastavak, odnosno poslednji deo priče Rođena pod srećnom zvezdom i zajedno sa epilogom ima pet poglavlja. U ovom delu fokusiramo se na ostatak Aurorinog i Damjanovog života.
1. Idiličan život
Kad se udaš za bogataša, lako se navikneš na luksuz, restorane ali i na male taverne.
Tu su mi i prijatelji pa imam osećaj kao da sam kod kuće.
Andrej i Marija su se venčali – to mi je bila prva grčka svadba. Venčali su se u januaru, a mi u junu.
Najviše mi se svidelo što ovde ne nosimo venčanicu već običnu belu haljinu ali i gardenije, što se meni koja volim ruže, i nije baš svidelo.
Viktor i Hana bili su oduševljeni kufetama – svadbenim kolačićima.
Kumbaros je kum i David je imao tu čast a krstiće nam i decu. Krune su mi se svidele.
A prvi ples?
Igrali smo tango jer imam vrlo strastvenog muža.
Najluđi su mi bili moji prijatelji koji su sa rodbinom mog muža igrali mladin ples – kalamatiano.
Sirtaki je drugi ples i nije što je moj, ali moj mangup sa cigarom dok igra sirtaki je sve ono što volim – esencija ludosti.
I bilo je baš lepo.
Zapisala je trudna Aurora u svoj dnevnik.
Damjanu je bilo zabavno da je posmatra dok piše.
-Hoćeš li ovako i kad se porodiš?
-Naravno.
Jedva su čekali porođaj: Vasilije, Vasilisa i Antonis rodili su se u maju. Godinu dana kasnije, rođeni su i Stefanos i Anastasija.
Usvojili su i dete, petogodišnja Elena zakoračila je u svet luksuza ali i ljubavi.
A vrlo brzo posle njenog dolaska, rodile su se i bliznakinje Viktorija i Dorotea.
-Srećan sam čovek devetoro dece.
-Ajmo i deseto – zadirkivala ga je.
I bila bi ovo idealna životna priča, zar ne?
Ali…
Jednog jutra, Aurora je dobila pismo od brata sa kojim je u tajnosti održavala kontakt. Od Damjanovog novca koji mu je slala, Nikolaj je isplatio sve dugove i započeo novi život.
Sestrice,
Nadam se da si dobro.
Znam da još uvek nisi pogledala u torbu sa kojom si otišla čim mi nisi uopšte pisala o tome.
Bolje pogledaj šta sam ti one večeri dao.
Ja neću biti neko vreme u Srbiji. Dok ovo pismo stigne do tebe, ja ću biti u Rusiji jer sam dobio stipendiju. Ako ništa drugo, naučila si me da štedim.
Neću ti skoro pisati.
Pozdravi decu i Damjana.
Voli te brat.
Damjan je bezbrižno spavao dok je Aurora što tiše preturala po staroj torbi iz koje je odavno izbačena većina starih i neupotrebljivih stvari.
Sve osim pisma: nasledstva i male poruke.
Uvek tvoj brat misli na tebe.
Postoji razlog zašto kuću nikad nisam založio. Ako ti i to oduzmem, a tvoj muž bude loš prema tebi – ti ne bi imala gde da se vratiš.
Zato kuću ostavljam tebi.
Molim te, čuvaj se. Ako dobiješ batine beži od njega. Ipak imaš gde.
Čuvaj se sestrice.
Voli te brat.
Nije primetila da joj Damjan stoji iza leđa i pokušava da pročita.
-Pismo od udvarača?
Ljutito se okrenula i dodala mu papir: Znam da si naučio srpski za sve ove godine pa pročitaj.
Dokument o nasledstvu je sakrila i izašla iz sobe dok je njen muž leškario na krevetu čitajući pisamce.
Nikolaj se vraća. Pa dobro, videćemo na šta će to izaći.
Damjan nije znao da oni nikad nisu izgubili kontakt.
💜
Deca su se okupila u trpezariji. Vasilisa i Vasilije su se otimali za omiljeno mesto za stolom. Antonis je pomagao mami i Eleni oko bliznakinja. Anastasija i Stefanos su crtali.
-Umetnici, vreme je da se jede. Ajde Dora, uzmi malo šargarepe – Damjan je pokušavao da nahrani svoju mezimicu.
Viktorija je bila Aurorino mezimče koje je poslušno jelo svoju kašicu.
Anastasija je čekala da joj Antonis sipa hilopites – omiljenu testeninu. Antonis je voleo katiki-tsalafouti – sirni namaz koji mu je uvek bio dovoljan pored ribe i salate.
Stefanos je bio najmrljaviji – ladoutari – sir sa maslinovim uljem nikad ne bi odbio.
Ostala deca su jela sve a i Aurora je zavolela grčku kuhinju.
Deca su joj pomagala da sve raskloni dok je Damjan pazio na najmlađe.
-Jesi li dobro? – šapnuo joj je ljubeći je u rame.
Klimnula je glavom.
-Razmišljaš o pismu?
Klimnula je ponovo, a Damjan nastavio: Ne možeš da porekneš činjenicu da je Nik tvoj brat. Kad će doći da ih upozna?
-Kad se vrati iz Rusije.
-Da li ćeš ići u Srbiju?
-Ako budem htela idemo zajedno.
Nasmešio se: Naravno.
Čuli su veselo vrištanje u dnevnoj sobi.
-Prevrnuće celu kuću ako sad ne uđemo.
-Ali večeras … –Aurora se vragolasto nasmešila.
-Kad ih uspavamo –Damjan joj je ozbiljno odgovorio pa se nasmejao: Unapred se raduješ, jel mala?
-Naravno.
Ušli su u ratnu zonu. Antonis je branio Vasilija od Vasilise, Elena je bila zauzeta Viktorijom koja je plakala jer joj je Dora otela igračku.
Blizanci su takođe bili u tuči jer je Stefanos uzeo Anastasijin omiljeni marker.
Damjan ih je posmatrao dok je pokušavao da zadrži smeh: Na koga li me podsećaju?
-Na Mariju.
-Pobogu ne, podsećaju me na tebe.
Zagrlila ga je: Bio je to početak.
-Dopao mi se taj početak. I ne bih ga ni za šta menjao.
Noć je uveliko pala kad su ih konačno smestili u krevet. A onda su konačno mogli da se posvete jedno drugom.
-Ljubavi, žao mi je što ispada kao da te zapostavljam i nemam vremena – šapnula je izvinjavajući se.
Poljubio ju je pa su zaspali zagrljeni i iscrpljeni.
