Antiliričnost

10. poglavlje

UČENJE ČOVEKA

Čoveka nauče svemu:

da piše ,

da čita i broji,

da se plaši,

da kupuje stvari,

da se kod banke zadužuje

za letovanje,

da glasa,

da ćuti kada nema da jede,

da se raduje kad drugi imaju previše,

da bude ovo ili ono,

da nosi ličnu kartu i pokazuje je,

da ima pečat JMBG na sebi,

da sluša gluposti na kojima kasnije čestita

glupanima većim od sebe,

da odobrava sve poroke koje

država proglasi zvaničnim,a

da se stidi sopstvenih potreba,

da krije ono što bi zaista hteo

i da želi ono što se drugima hoće…

Svemu ga nauče

uz nadu da će zaboraviti

ono sa čim je došao na ovaj svet

da će odbacitiono što je bio

na samom svom početku

kada je još uvek jasno osećao da je živ.

Svemu ga uče uz nadu

da će zaboraviti da je čovek

i kako mu ništa više

od toga nije ni potrebno

jer ništa više od toga

ne može se ni dobiti

a da se ne oskrnavi samo postojanje,

jer je sve ostalo

samo kinđurenje plastikom

samo jeftino aranžirana scena

na kojoj se odigravaju

dobro izrežirani užasi,

predstave za koje je karta

naplaćena dva puta

jednom na prijemno šalteru za dolaske

u ovaj svet neonskih reklama,

a drugi put na izlazu kojim

se iz dupke pune sale

istih takvih dobro dresiranih ljudi

odlazi pravo

u dubinu besmisla.