13. poglavlje
Svetlo se gasi.
Držite se dobro.
Jer negde na kraju ovog uskog i sve
mračnijeg tunela
možete sresti samoga sebe.
I možda vam se neće dopasti.
Svetlo se gasi.
Stisnite pesnice.
Jer tamo na samom izlazu
koji je tek mala rupa pretvorena
u ključaonicu
možete otkriti kako vam treba
ključ
i možda ga nećete naći.
Svetlo se gasi.
Pretražite džepove snova .
Jer samo što se budete provukli
kroz ono što je od vas ostalo
možete otkriti
kako ste opljačkani
i sigurno vam se neće dopasti.
Držite dobro svoje snove
za mesto bez svetla.
To je jedino što ćete videti
onda kada se sve ugasi
na korak od nestanka
o kome nas niko nije obavestio.
Divno. Čitam vaše priče, interesantne, dopadaju mi se. Samo nastavite tako.
Hvala, Željana na podršci. U pisanju moramo ustrajati. Svi mi koji pišemo. I Vi i ja …. Nekada pisanje ide lako, Sipan ” kao iz rukava” , a nekada ne mrzi da pišem,nekada mi je dosadno da prepisujem iz sveske….
Da, tako je nekada i kod mene, ali kada imamo inspiraciju, onda treba i da pišemo. Ne treba da odustajemo. Ja nekada želim… Ali, onda pogledam priče, i setim se divnih ljudi koje sam upoznala ovde, i nastavim da pišem… Imate moju podršku. Samo nastavite da pišete…
Hvala ,Željana.