14. poglavlje
BILO JE DANA
Bilo je dana kada se smrt činila
najboljim rešenjem.
Bilo je dana kada sam osećala
da su preko mene postavljene čelične šine
i da su me prikovale za dno mojih najgorih trenutaka
da su me vezale za postojanje bez moh učešća u njemu.
Bilo je mnogo gorih sati
nego što je ovaj.
Bilo je mnogo gorih minuta
pa opet ovaj mi se čini
podmuklijim od svih
jer mi je sve dosadilo.
Divno. Čitam vaše priče, interesantne, dopadaju mi se. Samo nastavite tako.
Hvala, Željana na podršci. U pisanju moramo ustrajati. Svi mi koji pišemo. I Vi i ja …. Nekada pisanje ide lako, Sipan ” kao iz rukava” , a nekada ne mrzi da pišem,nekada mi je dosadno da prepisujem iz sveske….
Da, tako je nekada i kod mene, ali kada imamo inspiraciju, onda treba i da pišemo. Ne treba da odustajemo. Ja nekada želim… Ali, onda pogledam priče, i setim se divnih ljudi koje sam upoznala ovde, i nastavim da pišem… Imate moju podršku. Samo nastavite da pišete…
Hvala ,Željana.