3. poglavlje
3.
Stojim kraj pulta i slušam blebetanje
čekajući da novac ubacim u kasu i izdam račun
Zašto ljudi misle da su zanimljivi ?
Moram da se smeškam
dok zapravo ne marim
za njihovu decu kojoj
je već dve godine
a još uvek pišaju u pelene,
za njihove godišnjice brakova bljutavih njima samima,
sto puta prežvakanih u kiosku pored
Briga me za njihove kurje oči,
letovanja na nekom ostrvu,
briga me i za ženu matorog kvarnjaka
koju je uvezao iz Tajlanda
kao da je tigrova mast
i sad mu smeta što troši novac sa
njegove kreditne kartice
na nokte,
uvijanje kose,
seksi veš
i nakit
Nije mi posebno simpatičan ni
ćelavi tip neisečenih noktiju
ispod kojih ima dva kila prljavštine
Ali oni to ne razumeju
oni traže publiku
malo saosećanja
da im neko probudi čežnju
unese malo ljubaznosti u život
i produva vene zapušene
holesterolom učmalosti i rutine
Ono što mene ushićuje jeste
kraj radnog vremena
Dame i gospodo,
da li ste čuli nekada za otuđenje?
Divno. Čitam vaše priče, interesantne, dopadaju mi se. Samo nastavite tako.
Hvala, Željana na podršci. U pisanju moramo ustrajati. Svi mi koji pišemo. I Vi i ja …. Nekada pisanje ide lako, Sipan ” kao iz rukava” , a nekada ne mrzi da pišem,nekada mi je dosadno da prepisujem iz sveske….
Da, tako je nekada i kod mene, ali kada imamo inspiraciju, onda treba i da pišemo. Ne treba da odustajemo. Ja nekada želim… Ali, onda pogledam priče, i setim se divnih ljudi koje sam upoznala ovde, i nastavim da pišem… Imate moju podršku. Samo nastavite da pišete…
Hvala ,Željana.