4. poglavlje
4.
Uključim radio,
zapravo ne uključim radio
jer radio je umro
već odavno
zajedno sa foto albumima,
školskim uniformama,
čvarcima,
štanglama crne čokolade za kuvanje,
školskim novinama,
zajedno sa bratstvom i jedinstvom,
čitanjem na dva pisma kao da je jedno
I televizija je završila svoje
malo posle radija
i sada vlada muk
čuje se samo tipkanje kažiprsta
po tastaturi
Uključim radio…
zvuči dobro još kada bi bilo i istina
Uključim radio…
zvuči kao da je neko ustao
iz groba i zaboravio da zatrpa
raku iza sebe kako ne bi podsećala
na prazninu smrti
u kojoj živimo već odavno
Uključim radio…
zvuči kao početak priče koja
se završila
i pre nego što je počela
Uključim….ništa
i vratim se internetu
da nađem nešto
Divno. Čitam vaše priče, interesantne, dopadaju mi se. Samo nastavite tako.
Hvala, Željana na podršci. U pisanju moramo ustrajati. Svi mi koji pišemo. I Vi i ja …. Nekada pisanje ide lako, Sipan ” kao iz rukava” , a nekada ne mrzi da pišem,nekada mi je dosadno da prepisujem iz sveske….
Da, tako je nekada i kod mene, ali kada imamo inspiraciju, onda treba i da pišemo. Ne treba da odustajemo. Ja nekada želim… Ali, onda pogledam priče, i setim se divnih ljudi koje sam upoznala ovde, i nastavim da pišem… Imate moju podršku. Samo nastavite da pišete…
Hvala ,Željana.