nikada nećeš saznatikako si mi cureo niz nogukad si mi odgovorio na porukunikako smo vodili ljubavi kad nisi bio tumoja je šakapratila tvoje tragove ni kako sunakon što više nije bilo rečiusledililepljivo dugi daniu kojimaja sam prala zube i stajala na semaforui mislila na tebesvaki sekund želećida se naše misli susretnumakarti misliš na menea u […]
pokušavam da te izvučem iz prstiju na papir zbunjeni znakovi pitanja sapliću se o tri tačke slova sležu ramenima, ništa im nije jasno osim da želim da ti zaspim na ključnoj kosti raspem se po tebi kao supernova znaš da umiranje vredi samo kada ostavimo trag jer na kraju svakako ne ostane ništa
Stojim u gostinjskoj sobi tek deset minuta a već se osećam neprijatno. Kamen u obliku ptice na Mininom prstenu samo što mi ne izbije oko, to je prva stvar. Druga, još nelagodnija, jeste činjenica da kada sam poslednji put bila kod njih, Aleksandar i ona su spavali u istom krevetu. Sada, nekoliko godina kasnije, Mina
najgore mi je kad moram da se pravim kul nisam jebeno kul sviđaš mi se dođi da se tucamo i svađamo oko smisla života nisam nimalo kul mislim na tebe kad ne treba zamišljam nas na putovanjima & venčanjima u zajedničkom stanu na šanku na krevetu na plafonu smišljam imena za našu decu nakon 2
– Pogledaj ko jebeno dolazi za naš sto! – Toni je kao pokušavao da bude neupadljiv, iako je skoro pa upirao prstom u muškarca koji im je prilazio. Lucija je krajičkom oka spazila Serđa. Premijera je prošla dobro i separe je bio rezervisan samo za njih, ali im je fudbaler nonšalatno prišao. – I kako
