Slane suze Bol bez bola, kô mentol i voda Moja duša se penje do očiju kojima te gledamU uglu tvog osmeha vidim način na koji me gledašU podrhtavanju tišine tvog vrata osetim način na koji me slušašStrepnja izbija suze na oči, u suzi je duša Slane su suze, osetim ih jezikom sa usneSo iz
Jutro. Sunce koje izlazi daje lažnu nadu da svet i život imaju smisla. Ptice koje lete, ljudi koji idu negde imaju cilj. Cilj koji produžava život. Kretanje. Kretanje jer mora, jer treba. Koliko njih se kretalo istim ili sličnim ulicama u ovom ili prošlim vremenima. Koji i koja više ne postoje. Leže ispod zemlje. Bez
Kada prodješ pored prosjaka, ako si posramljen, još jedan deo čoveka u tebi je ostavljen. Ako si ostavljen, na ostavci, za otpatke, možda, imaš vrline koje nisu sad prihvatljive. Ako si pak predugo, ostavljen, na ostavci, tupo srce može da se naoštri na olovci. Od olovke ostavi, ostatke u ostavci, pa pronadji svoje srce, ako
Jedem bananu kupljena u Lidlu. 69 dinara/kilo. Na banane pišaju crnci. Crnci koji ih tovare u brod, kojim putuju ko zna odakle do ko zna gde pa do Lidla. Na banane pišaju crnci. Reko mi Marko. To Marku reko neki njegov komšija – kamiondžija koji je to čuo, pa je sa godinama to što je
Leži u krevet umoran. Gleda u plafon. Plafon je umoran od njegovog gledanja. Kaže da prekine gledanje ili preti padanjem. Jer i padanje je umorno od stalnog provlačenja kroz njegov život, pa mu još fali i plafon ! – Dobro, izvini ! – reče naš umorni junak i naglo skrenu pogled ka zidu. To je
Noć puzi kroz durofilin Kroz mene na krevetu tri sata sede kao tri godine Vetar zviždi kroz tavan, vazduh zviždi kroz pluća Slabost poseduje misli i telo Sjedinjenje gušenja. Mrak siluje bunilo, bunilo nežno ljubi oči, oči proždiru plafon. Slavim zavisnost od amputacije na živo. Disanje prekida ovu lepotu ljubavi. … Kiša… nadjačava disanje …
Odavno više ne čitam između redova, a čitao sam, čak i previše, i kada je trebalo i kada nije. Vremenom sam prevazišao redove, pa sam čitao između stranica, između knjiga, između ljudi… e tek onda sam shvatio da je sve to isto, i redovi i stranice i ljudi, pa sam prestao da čitam. Da se
Ima starinsko ime. Jedno od onih starih ženskih imena, poput Perside, Ruzmarinke… ne volim takva imena. doduše i moje ime je staro ono na “slav”, ali ga volim, valjda zato što je moje. Ona je često sa mnom. ponekad mi bude jako lepo dok je tu. tada i napišem nešto. baš ovo sam napisao u
1 Pričaju. Dobro i inspirativno pričaju. Pričaju, govore, objašnjavaju, uče… da je tvoj svet u tvojoj kutiji. Da su tvoji pogledi ograničeni i da dopiru samo do zidova kutije. Da imaš samo subjektivnu sliku o životu i svetu. Tvoju ličnu. Formiranu na osnovu tvog dosadašnjeg iskustva. Pozivaju te da se probudiš! Da otvoriš oči! Da
Sprat ispod, tri dana zove Jovu. Jooovo, Joooovo, Joooovo… U pravilnim razmacima. Bez umora. Satima. Tri dana i noći. Neko na umoru, umire u sobi ispod. Sprat iznad, tri dana hoda po sobi. Na prstima. Sedi, sluša, gleda u pod i plafon. Razumevajuci bol umirućeg ali bez želje da stvarno pomogne, samo sa nadom da
Nosila je jaknu od aluminijuma. To verovatno nije bio čist aluminijum, već ojačan nekom legurom. Umesto rajfešlusa imala je šavove koji su radi sigurnosti bili zavareni. Malo ljudi je znalo da ona ima takvu jaknu, jer za svakog običnog prolaznika, površnog prijatelja, rođaka, ta jakna je podsećala na sve ostale jakne koje devojke nose. Ispod
