Na današnji dan, 26. juna 1980. izašao je prvi album grupe Azra. Tih dana kada se album pojavio , nas šestoro drugova iz gimnazije spremali smo se za prvo samostalno ljetovanje bez roditelja. Kupovale su se karte za Olimpik voz od Sarajeva do Ploča i vršile zadnje pripreme za naš put u Baške Vode. Krenuli
Осамдесет друга. Двоје заљубљених гимназијалаца последњи пут заједно. Концерт Атомског склоништа, албум Ментална хигијена, Серђо пева. Њени родитељи се спремају на селидбу у други далеки град. Уживају у музици, све је савршено, држе се припијено једно уз друго и певају, вриште. Нису свесни растанка. После четрдесет година успостављају контакт. Он иде у њен град да
U 16. vijeku je na Drini kod Višegrada izgrađena ćuprija. Most koji je preko Drine povezao dvije provincije Otomanskog carstva. Onu najdalju na zapadu, Bosnu, s ostatkom carstva. Most je zadužbina Mehmed-paše Sokolovića, a gradnja mosta povjerena je dvorskom arhitekti Mimar Sinanu. Stari arhitekta, Mimar Sinan-aga, u osmoj deceniji života, dočeka svog uvaženog gosta, Mehmed-pašu
Sunčeve zrake obasjavaju tek probuđene muškatle na ogradi balkona. Još usnule od polumraka koji jutrom nestaje s horizonta, one kao da se protežu uvis za poneki milimetar visine, radeći jutarnju vježbu istezanja. Između dviju rozih muškatli smjestila se i tamno narandžasta dalija koja bojažljivo promatra okolinu, nesigurna na koju stranu da se okrene. Kao da
Kad je u ratu granata pogodila krov naše kuće, lastavica koja je danima pravila gnijezdo pod strehom, unatoč požaru, ostala je u gnijezdu, na jajima s mladuncima. Nije odletjela. Požar se širio tavanom. Kuću smo jedva spasili. A ona… ostala, i spepelila se, štiteći svoju prašinu iz utrobe, neizleglu potomčad. Puno kasnije, otac je otpilio
1. Savršen dan Erik i deca se izuvaju i kao u vojsci ostavljaju svoje stvari na mesto. Valerija je već po ustaljenom rasporedu pripremila hranu dogovorenu prošlog dana. Volela je da komanduje a muž joj je to sa zadovoljstvom prepustio. Voleo je liderske sposobnosti svoje žene i često se šalio kako je promašila profesiju.
када је твоја туга моја туганоћи постају дуге и хладнеа дани скучени, тескобни и тихикада је твоја туга моја тугаја немам куд да идемносим те са собоми њу и тебекада је твоја туга моја тугадржим ти руку док невреме не прођеи молим бога да бар део терета пребаци на моја плећапола мени пола тебипа куд
Igle u vene. Volela sam ga. Voleo je i on mene. Više od mene je voleo heroin. Voleo taj osećaj igle u njegovim venama.Taj miran, topao osećaj, blagostanje veliko opuštanje. Zadovoljstvo. Osvojio me je na prvu. Najseksi, najlepši, najinteligentniji frajer, kojeg sam ikada upoznala. Imao je tu auru mračnog muškarca, ali i onaj dečiji osmeh
1. poglavlje “Tkalje vezilje vezu konce smrti. Odavno sam trebao biti izabran da umrem, ali su se niti tkaljama umrsile i sada smrt me mimoišla nekim čudom. Nazovimo to tako.” Ja sam Državni Službenik i jedino što znam je da na kraju moram biti ubijen. Pitate se kako znam? Jednostavno znam. Jer sam i ja
Дан жут, типичан јесењи. Киша пада. Остарео човек седи у својој столици и љуљушка се у њој попут детета у својој колевци. У маленој соби слабашно светли сијалица, прљаве завесе се не помичу, пожутели зидови са окаченим старинским сликама на себи и људи на њима који, чини се, проматрају шта се дешава у соби. А
Zaboravljaš datume, imena, događaje. Brojeve telefona, ma nikad se nisi ni trudio da ih zapamtiš. Uzaludan je to posao. Zaboravljaš melodiju svoje omiljene pesme, nazive ulica i njihove brojeve sakrivene iza nespretnog oluka. Zaboravljaš boju glasa onih koje više nema. Zaboravljaš pojedina lica ljudi koje često ne srećeš. A dešava se, da ti se najednom
1. poglavlje Sve da je iz oka ispalo… Ostalo je samo još jedno pitanje koje drma čovečanstvo; Jesu li muškarci i žene prijatelji? Prošao je pored mene. Gledali smo se direktno u oči. Ja sam grizla pomalo usnu, pomalo hemijsku… Nervoza me je obuzimala kad god bih razmišljala o njemu… O svemu ovome. Kažiprstom sam
