Besno zevam na beogradske noći! U toj tmini slap taštine pokriva mi lice kao veo mladoj koja bi u dubini duše rekla “ne”. Režim na zvukove automobila i mislim kako nepropisno voze jer su besni zbog toga što im semafor nije osvetlio zeleno. Sudija je možda svirao kraj veselju i piću, možda ostaju besni ulasci […]
U borbi za dan otpustio sam vazduh iz pluća i udahnuo svež dim cigarete uz srk tek skuvane kafe. Zrnevlje kajmaka mi se lepili za desne što sam doživeo kao finu senzaciju mirisa i ukusa c arome uz c vitamin od 1000mlg. Ispustio sam prikriveni podrig i rekao dobro jutro svojoj verenici koja mi je
Ono što me čini sretnim jeste dno na kraju čaše Ono što me veseli je bledilo posle iskapane noći našeOno što me čini indoletnim Epikur još davno rečeKo će koga nadmudriti pitanje me stalno peče Za novac me nije brigaVeselo se i bez njega nosimA veseli me teška knjiga i to što u sebi nosimMožda
Mrkli je mrak, sadašnjost duva kroz hirove svojeglavosti u borbi za osvojen dan.Veliki i mali, stranci i domaći žive u želji da ostanu nepokoreni u nameri da ostvare cilj.Nesebiičluk odlučan da pokori svet vlada vakuumom koji zovemo utopija.Ne daj se druže u želji za boljim danom tvoje dosegnuće budi smisao postojanja. Pišem Berđajevu dok mi
Skaradnost mi je bojila godine, skarodnosti moje domovine. Ulepšavala trenutke samoće, ispunjavala sobe kad je bilo važno. Skarodnosti moja postalo je nevažno. Daleko si od mene i nije mi te žao, ostavila si svoje ožiljke i izdržao golgotu, a još uvek nisam pao.Sad me ona drži za ruku i obećava mirnu luku, sada me ona
Mirno selo na kraj grada, svi spavaju a ja gladan, novog uzbuđenja i želje za životom odakle da krenem sapliće me nos. Koji je izrastao od previše laži ko je kakav i ko će šta biti, nekako se samo poklopi i umrtvi se želja da se Rubikova kocka složi. Veselja nema, vlada potpuni mrak, a
Bensedinska manija u vidu gorke pilule koja se sliva direktno niz grlo smiruje nervni sistem do granica blaženstva zarad umirenja svakodnevnog preterivanja i napoštvovanja drugih od strane njihovih gluposti.Bensedinska manija u vidu smirenja dozvoljava mir i stabilnost apolitičnu teskobu smanjuje do granica podnošljivog bez da pita treba li ti još.Bensedinska vika žaglušuje uši i ispira
Kraljico filozofijo tebi sitnu knjigu pišem. U noćima teškim i beskompromisnim tebi se klanjam i mislim, o kako divno vijuge ispravljam. Strahovi me razni more i ponekad teško dišem, kako u srcu mome naći mir dok suze brišem, suze pokajanja i želje za srećom, ja od istine odustati neću i tražiću mudrost o kraljice moja mila
O prećutanim rečima ne mogu da pišem. Zbog prećutanih reči ponekad plitko dišem, uzalud se trudim da ćutim tiho, kad mi reči izviru kroz stisnute zube. O prećutanim rečima sanjarim noću, prećutane reči uvlačim u svoju samoću, prećutane reči su izvor nadanja mojih prećutanih reči više se ne bojim. Prećutno nikad ne klimam glavom prećutno
Otporan na metke i ujede ne tako plemenitih životinja, naučen da sam ližem ranu koja me peče, odavno zalutao, opet kažem otporan na metke. Ćutim jako hrabro, pišem još bolje, gas mi je opao, ne nadam se za bolje. Imam samo jednu manu, ovu noć kobnu i nastranu, ova noć me tako muči, kličem samom
Ne reči nego dela, stvarna i istinita načela Odjek koji čuda pravi i menja, odsjaje u glavi Oduvek sam hteo nešto i bunio se jako često protiv nepravde i zlobe. Noći uz čašu provodio kobne, boreći se sa mišlju ko koga u toj kafani čuva da li čaša mene ili ja nju od sebe sama,
Tupa bol u glavi Mučnina u stomaku Iluzije kvari Kakav sam bio i kuda idem U šta sam se pretvorio, kako ginem Za tračak nade i veru u ovozemljsko spasenje, noćne dihotomije, Burbona ispunjenje do poslednje kapi, do krajnjeg olakšanja i još jače mučnine nakon jutarnjeg razočaranja. Pesme pišem jer mi je tako lakše, tada
