Када бих могао писати, о чему бих знао снивати, без ове туге у срцу и у души, рукама која снажно их гуши. Зар где је срећи место, то место и туга посећује често. Туга коју осећам тесно у грудима, не пушта и не пролази ниједним чудима. Срећа и туга као два друга, крећу […]
Usnule senke zidovaodvešće te noću u neki drugi svet. Zaronićeš u neispitana prostranstvai letećeš preko mostovas kraja na kraj. Pokušaj da zamisliš tu slobodujer ona se više neće vratiti.Pokušaj da je zamrznešu tom malenom deliću sekundei pusti da te senke odvedu. Tračak tog mostasačuvaj u svojoj mašti,toliko da se uprašnjavi,da se niti mislinikad ne pokidaju.
Најлепше у природи постоји место, за човека да ослушкује своје чуло шесто. Најтише је место у природи која слуша, свакој причи њен крај пажљиво саслуша. Најлепша песма у природи постаје, са њом толико речи не изостаје. У њој свуда живих слика, за песму увек постоји прилика. Свака песма се због додира Сунца рађа,
Želim da te vidim makar na tren , da ponovo osetim kako je to biti zaljubljen . Da nam se pogledi sretnu a obrazi porumene , makar na tren . Pitam se , da li i ti želiš isto da vidiš mene , makar na tren . Da osetiš kako je to biti zaljubljen .
Razliću se po tvom licu kao kapi kiše, Tražićeš me u svakoj kori hleba, Biću uzdah na kraju svake tvoje reči Od kojih se gušiš i zastaje ti dah Biću i ovo nebo iznad tebe, Biću i plavo i zeleno, Biću ptica i ova zemlja po kojoj hodaš, Vazduh koji mirišeš i uzdišeš
Svakog dana želim te videti ja , ta tvoja smeđa oka dva . Dovoljno je da me pogledaš, da osmeh meni omamiš . Noću suze gorke lijem jer pored mene nisi . Želim te , ali ti ne možeš biti moj . Sada si sa drugom a ja sa svojom tugom .
Da sam kiša koja povezuje nebo i zemlju , koja se kroz večnost neće izmeniti . Da li bih mogla da povežem dva srca ? Da sam ptica pa da preletim sever i jug , istok i zapad . Da sam cvet pa da procvetam kao i moja ljubav prema njemu . Da sam reka
Svaki dan je novi dan , nova pustolovina . Nikad ne znam šta me čeka iza ugla . A ako bi znala ne bi bilo tako zabavno . Svaki dan je novi dan u kom pratim nit života . Gde će me odvesti ne znam ali ovo znam . Svaki dan je novi dan .
Sa tobom želela sam puno toga. Da gledamo mesec i zvezde . Šetamo u parku ruku pod ruku. Da proživljavamo i sunčane i kišne dane. Sa tobom želela sam puno toga. Ali sve će to ostati samo želja. Želja, za koju možda ti ni ne znaš.
Nebul(OZ)a Razrešavam te vrtloga sumnji u moja dobra (zlo)dela. (Zlo)dela zbog kojih moram na duplu ispovest Nedeljom pred oltar nade kojem sam čitala Makarijeve molitve da me sretneš ponovo. I gle čuda, jesi! Razrešavam te plesa naših ruku na kraju dana koji je dva dana trajao. Neki ljudi nikako da odu, a mi glave
Маслачак жути на трави, ветар разноси, у час прави, у косе јој се плете и уноси. Крај тебе све нежно цвета, родом плодоноси баштама света, и животом опет све оживљава за нова лета. Без тебе зима дуга и хладноћа не пролази, са тобом туга на пут, више да се не врати, одлази
Noć je pala, tama steže,korak prati, strah je veže.Usne drhte, riječi nema,iza ćoška čeka sjena. Ruka snažna, bol u trenu,ugasili su nježnu ženu.Kažu – sama, kažu – kriva,što je voljela i živa bila. Vrisak pada, mrak ga skriva,pravda spava, gluha, siva.Jedna suza, jedna sjena,još je pala jedna žena. A ti ćutiš, glavu skrećeš,dok pada žena,
